Sa­op­šte­nje Bi­je­le ku­će, u ko­jem se na­vo­di da pred­sjed­nik Si­ri­je Ba­šar el Asad spre­ma no­vi he­mij­ski na­pad, uka­zu­je na to da bi se sna­ge re­ži­ma si­rij­skog li­de­ra usko­ro opet mo­gle na­ći na me­ti ame­rič­kih ra­ke­ta.
Ju­rij Zi­min, na­uč­ni sa­rad­nik na Me­đu­na­rod­nom dr­žav­nom in­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­ne od­no­se, za Sput­njik ka­že da je sa­op­šte­nje Va­šing­to­na na­sta­vak stra­te­gi­je pret­hod­ne ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je, ko­ja je ta­ko­đe op­tu­ži­va­la Asa­da za he­mij­ske na­pa­de.
– Agre­si­ja pro­tiv Si­ri­je je ipak bi­la spri­je­če­na, na­kon što je he­mij­sko oruž­je bi­lo iz­ni­je­to iz Si­ri­je uz po­moć SAD i Ru­si­je. Mi­slim da je ta­da na to pi­ta­nje bi­la sta­vlje­na tač­ka, ali Ame­ri­ka sa­da na­sta­vlja po sta­rom i tra­ži iz­go­vor da se umi­je­ša u si­rij­ske po­slo­ve i da za­u­sta­vi vla­di­nu voj­sku ko­ja na­pre­du­je i ja­ča svo­je po­zi­ci­je. Ne po­sto­ji na­čin da ih za­u­sta­ve, osim, na­rav­no, pro­vo­ka­ci­ja­ma, ne­u­te­me­lje­nim op­tu­ži­va­njem si­rij­skog ru­ko­vod­stva i me­dij­skim spi­no­va­nji­ma. Ne is­klju­ču­jem da SAD spre­ma­ju no­vu pro­vo­ka­ci­ju, ali, kao i uvi­jek, ne­će bi­ti ni is­tra­ge, ni kon­kret­nih do­ka­za od stra­ne Va­šing­to­na, ka­že Zi­min.
On ne is­klju­ču­je ni va­ri­jan­tu da iz­ja­va­ma o „he­mij­skom na­pa­du”, ko­ji na­vod­no pri­pre­ma Asad, Ame­ri­kan­ci po­ku­ša­va­ju da skre­nu pa­žnju sa či­nje­ni­ce da je, upr­kos vi­še­mje­seč­nim na­po­ri­ma, dio Mo­su­la i da­lje pod kon­tro­lom te­ro­ri­sta.
Isto­ri­čar Ne­ma­nja Sta­ro­vić, ko­ji je struč­njak za Bli­ski is­tok, sa­op­šte­nje iz Va­šing­to­na po­sma­tra kao no­vo zvec­ka­nje oruž­jem i do­da­je da ni­je si­gu­ran ko­li­ko su za­i­sta kre­di­bil­ne na­ja­ve da će si­rij­ski re­žim na­vod­no po­no­vo upo­tre­bi­ti he­mij­sko oruž­je.
– Ka­da smo pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci ima­li slič­ne op­tu­žbe, ni­smo do­bi­li ozbilj­ne do­ka­ze da se taj na­pad za­i­sta do­go­dio, od­no­sno, uko­li­ko se do­go­dio, da su za nje­ga od­go­vor­ne sna­ge lo­jal­ne Ba­ša­ru el Asa­du. Osim onih stra­vič­nih fo­to­gra­fi­ja ko­je su za­i­sta po­tre­sne, ni­je­dan do­kaz, ozbi­ljan i kre­di­bi­lan, ni­je pri­lo­žen, a ko­jim bi se do­ka­za­lo da su te he­mij­ske sup­stan­ce is­po­ru­če­ne pu­tem ra­ke­te ili na dru­gi na­čin, od­no­sno da se ni­su već na­la­zi­le na ze­mlji, na­po­mi­nje Sta­ro­vić.
Dru­gi raz­log zbog ko­ga je, ka­že, skep­ti­čan po ovom pi­ta­nju, je­ste či­nje­ni­ca da ta­kve op­tu­žbe na ra­čun Da­ma­ska ne pro­la­ze onaj naj­o­snov­ni­ji lo­gič­ki test.
– Ne vi­dim za­što bi bi­lo u in­te­re­su sna­ga­ma lo­jal­nim si­rij­skom pred­sjed­ni­ku da u ovoj si­tu­a­ci­ji, ka­da se stva­ri na te­re­nu po njih po­volj­no od­vi­ja­ju, ko­ri­ste ta­ko stra­šno i ne­pri­hva­tlji­vo oruž­je pro­tiv svo­jih gra­đa­na. Mi­slim da je ne­što dru­go ov­dje u pi­ta­nju i da se ra­di o zvec­ka­nju oruž­jem uoči po­čet­ka sud­bo­no­sne bit­ke za na­sle­đe DA­EŠ-a, od­no­sno ta­ko­zva­ne Islam­ske dr­ža­ve, na pod­ruč­ju is­toč­ne Si­ri­je, sma­tra Sta­ro­vić.
Ka­ko ka­že, na za­pa­du te ze­mlje sve kar­te su go­to­vo po­di­je­lje­ne, li­ni­je fron­ta ma­nje-vi­še sta­bi­li­zo­va­ne, što je po­sle­di­ca, iz­me­đu osta­log, ini­ci­ja­ti­ve o us­po­sta­vlja­nju zo­na de­e­ska­la­ci­je ko­je su pro­mo­vi­sa­li Mo­skva, Da­mask i dru­gi part­ne­ri. Sa dru­ge stra­ne na is­to­ku Si­ri­je sve kar­te su još otvo­re­ne, DA­EŠ se na­la­zi u pot­pu­noj de­fan­zi­vi, a čak je ta­ko­zva­na pre­sto­ni­ca Islam­ske dr­ža­ve u Ra­ki prak­tič­no op­sjed­nu­ta i je­dan po je­dan kvart pa­da u ru­ke sna­ga­ma ko­je pred­vo­de si­rij­ski Kur­di.