Za ma­nje od dva mje­se­ca Ru­si­ja će gla­sa­ti za pred­sjed­ni­ka. Iako ima naj­ma­nje osam kan­di­da­ta, svi su svje­sni da je­di­no Pu­tin ima šan­se za po­bje­du.
U tom smi­slu, ma­lo šta će se pro­mi­je­ni­ti u mar­tu u od­no­su na po­sled­nje pred­sjed­nič­ke iz­bo­re 2012. go­di­ne. I ti iz­bo­ri su ta­ko­đe na ne­ki na­čin bi­li pri­je re­fe­ren­du­ma o to­me šta na­rod mi­sli o pred­sjed­ni­ku Pu­ti­nu. Ali po­re­đe­nje se tu za­u­sta­vlja.
Pri­je šest go­di­na iza­zov sa ko­jim se su­o­čio Pu­tin bio je pro­test­ni po­kret ko­ji je pro­tut­njao kroz ze­mlju, a ko­jeg je ru­ski pred­sjed­nik po­bi­je­dio. Me­đu­tim, ka­ko je je­di­nom ozbilj­nom ri­va­lu Alek­se­ju Na­valj­nom za­bra­nio da uče­stvu­je, Pu­tin ove go­di­ne ima dru­ga­či­jeg pra­vog pro­tiv­ni­ka: gla­sač­ku apa­ti­ju.
Kremlj, ka­ko na­vo­de mno­gi iz­vje­šta­ji, že­li da ovi iz­bo­ri ne osta­vlja­ju ni­ka­kvu sum­nju u le­gi­ti­mi­tet pred­sjed­ni­ka. Na kra­ju kra­je­va, ovo su pr­vi pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri na­kon anek­si­je Kri­ma – i oni mo­gu bi­ti Pu­ti­no­vi po­sled­nji. Da­kle, pro­jek­to­va­na ve­li­ka po­bje­da u pr­vom kru­gu sa iz­me­đu 65 i 70 od­sto gla­so­va neć́e bi­ti do­volj­na. Kremlj že­li da iz­gle­da kao da se ci­je­la ze­mlja udru­ži­la da po­dr­ži Pu­ti­na i za­to že­li mi­ni­mum 70 od­sto gla­so­va, kao što je to bio slu­čaj na pr­vim iz­bo­ri­ma na ko­ji­ma je po­bi­je­dio Pu­tin.
Ti­me bi on pre­ma­šio po­dr­šku od sko­ro 64 od­sto ko­ju je do­bio 2012. go­di­ne, ka­da je iz­la­znost bi­la ne­što ve­ća od 65 od­sto.
Ve­ći­na ana­li­ti­ča­ra ko­ji su go­vo­ri­li za „In­de­pen­dent” ka­žu da je iz­la­znost od 70 od­sto ma­lo vje­ro­vat­na. Na pro­šlo­go­di­šnjim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma gla­sa­lo je ma­nje od po­lo­vi­ne Ru­sa. Iako je iz­la­znost na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma uvi­jek ve­ća od one na par­la­men­tar­nim, ma­lo ko oče­ku­je da će ove go­di­ne bi­ti pre­đe­na ta „ma­gič­na broj­ka” od 70 od­sto.
– Mo­gu­će je do­ći do 70 od­sto. Ali je za to neo­p­hod­no stvo­ri­ti ne­ku ko­li­či­nu in­tri­ge i omo­gu­ći­ti otvo­re­no tak­mi­če­nje za osta­le kan­di­da­te, a to je opa­sna igra za Kremlj – re­kao je Va­le­rij So­lo­vej, pro­fe­sor sa Mo­skov­skog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se.
Me­đu­tim, Kremlj je već po­čeo sa pe­tlja­njem oko teh­nič­kih de­ta­lja, pi­še „In­de­pen­dent”. Iz­bo­ri su po­mje­re­ni za 18. mart, ka­ko bi se po­klo­pi­li sa go­di­šnji­com anek­si­je Kri­ma. Re­kla­mi­ra­nje je po­če­lo od­mah na­kon što je 18. de­cem­bra ob­ja­vljen da­tum iz­bo­ra, što je ne­ko­li­ko ne­dje­lja ra­ni­je ne­go ina­če.
Za oče­ki­va­ti je da se istog da­na odr­že i re­fe­ren­du­mi na ko­ji­ma će vla­da gra­đa­ne pi­ta­ti da ran­gi­ra­ju po va­žno­sti bu­du­će in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te.
Na sam dan će gla­sa­če do­če­ka­ti sve vr­ste po­pu­sta, lu­tri­ja, za­bav­nih saj­mo­va i pro­mo­ci­ja ko­ba­si­ca u po­la ci­je­ne. Ta­kve ma­ni­pu­la­ci­je na­ro­dom su tra­di­ci­o­nal­ne u ru­skim iz­bor­nim kam­pa­nja­ma, a mo­gu da do­da­ju iz­me­đu pet i 10 od­sto iz­la­zno­sti.
Za veđ́u iz­la­znost bić́e po­treb­na di­rekt­na in­ter­ven­ci­ja, ka­že Gri­go­ri Go­lo­sov, pro­fe­sor kom­pa­ra­tiv­ne po­li­ti­ke na Evrop­skom uni­ver­zi­te­tu u Sankt Pe­ter­bur­gu. Pr­vi in­stru­men­ti ko­je će vla­sti ko­ri­sti­ti bi­će pri­si­la onih ko­ji za­vi­se od vla­de da gla­sa­ju.
– Na­stav­ni­ci, dok­to­ri, voj­ni­ci, po­li­ci­ja, rad­ni­ci u fa­bri­ka­ma, hro­nič­ni bo­le­sni­ci, men­tal­no bo­le­sni – sve ove gru­pe ć́e bi­ti sna­žno ubje­đi­va­ne da gla­sa­ju – re­kao je on.
Na iz­la­znost na iz­bo­ri­ma mo­žda će uti­ca­ti i po­ziv Na­valj­nog na boj­kot iz­bo­ra. On je kra­jem ja­nu­a­ra uhap­šen zbog or­ga­ni­zo­va­nja neo­do­bre­nih pro­te­sta u ko­ji­ma je po­zi­vao pri­sta­li­ce da boj­ko­tu­ju iz­bo­re za ko­je tvr­di da ne­će bi­ti fer.