In­du­strij­ski in­deks Dau Džons na nju­jor­škoj ber­zi je imao naj­ve­ći dnev­ni pad od svjet­ske fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. go­di­ne.
Si-En-En na­vo­di da „go­di­na­ma na Vol­stri­tu ni­je bi­lo ova­ko stra­šnog da­na” kao ju­če i da su „ak­ci­je bi­le u slo­bod­nom pa­du”, po­što je Dau pao za sko­ro 1.600 po­e­na, što je bez kon­ku­ren­ci­je naj­ve­ći pad u po­e­ni­ma u isto­ri­ji to­kom jed­nog da­na tr­go­va­nja.
Na­vo­di se da su kup­ci uz­vra­ti­li i ogra­ni­či­li šte­tu, ali da je na za­tva­ra­nju ber­zan­skog da­na Dau i da­lje bio u pa­du u iz­no­su od 1.175 po­e­na, što je opet naj­go­ri re­zul­tat ovog in­dek­sa na za­tva­ra­nju ika­da za­bi­lje­žen.
Si-En-En na­vo­di da je ukup­ni pad iz­no­sio 4,6 od­sto, što ipak ni­je ni bli­zu uni­šte­nja ka­kva su iza­zva­li ta­ko­zva­ni Cr­ni pe­tak iz 1987. go­di­ne ili fi­nan­sij­ska kri­za iz 2008.
Krah je usli­je­dio na­kon vi­še­mje­seč­nog po­zi­tiv­nog tren­da, ko­ji je pred­sjed­nik Do­nald Tramp pri­pi­si­vao se­bi kao za­slu­gu, ali ko­ji su ne­ki vi­dje­li kao opa­sno na­du­va­va­nje ba­lo­na i pre­gri­je­va­nje ame­rič­ke eko­no­mi­je. Na­kon ve­li­kog pa­da u pe­tak, mi­nu­si su za­bi­lje­že­ni i na ber­za­ma ši­rom svi­je­ta.
– Ove go­di­ne, za raz­li­ku od 2017. ka­da je Dau Džons na­ra­stao za 25 od­sto, mo­že­mo oče­ki­va­ti mno­go ve­ću vo­la­til­nost. Sre­di­šnje ban­ke su re­du­ko­va­le broj ob­ve­zni­ca ko­je ku­pu­ju, a ne­ke su po­če­le i da di­žu te­melj­ne ka­mat­ne sto­pe. Sa­da smo u ta­kvom ci­klu­su – upo­zo­ra­va En­dr­ju Vil­son, je­dan od vo­de­ćih ana­li­ti­ča­ra Gold­man Sak­sa.
S po­li­tič­ke stra­ne, ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da bi se go­di­nu da­na hva­li­sa­nja Do­nal­du Tram­pu sa­da mo­glo obi­ti o gla­vu i da će mu bi­ti go­to­vo ne­mo­gu­će ogra­di­ti se od ne­ga­tiv­nih vi­je­sti.
Svjet­ske ber­ze već du­že vri­je­me sna­žno ra­stu, pri če­mu su na Vol­stri­tu i mno­gim dru­gim tr­ži­šti­ma in­dek­si do­seg­nu­li naj­vi­še ni­voe u isto­ri­ji, za­hva­lju­ju­ći sta­bil­nom ra­stu svjet­ske eko­no­mi­je, ni­skoj ci­je­ni nov­ca i ra­stu za­ra­da kom­pa­ni­ja.
S ob­zi­rom na du­go­tra­jan rast tr­ži­šta, ko­rek­ci­ja ci­je­na di­o­ni­ca bi­la je oče­ki­va­na, a pod­sta­kli su je u pe­tak ob­ja­vlje­ni po­da­ci s ame­rič­kog tr­ži­šta ra­da, ko­ji su po­ka­za­li da za­po­sle­nost i pla­te sna­žno ra­stu. To bi mo­glo pod­sta­ći rast po­tro­šnje i in­fla­ci­je, pa bi ame­rič­ka sre­di­šnja ban­ka u ovoj go­di­ni mo­gla ubr­za­ti tem­po po­ve­ća­nja ka­ma­ta, što zna­či sku­plje za­du­ži­va­nje za in­ve­sti­to­re.
– Vi­je­sti iz SAD go­vo­re da je ame­rič­ka eko­no­mi­ja ja­ča ne­go što se to oče­ki­va­lo. Sto­ga je, iro­nič­no, ova tr­ži­šna ko­rek­ci­ja uzro­ko­va­na po­zi­tiv­nim eko­nom­skim vi­je­sti­ma – ka­že za Bi-Bi-Si Dej­vid Kuo, di­rek­tor fir­me za fi­nan­sij­sko sa­vje­to­va­nje “Mo­tley Fool”.
Da su in­ve­sti­to­ri u kon­tek­stu oče­ki­va­nog ra­sta ka­mat­nih sto­pa od­lu­či­li da za­mi­je­ne ri­zič­ni­je ula­ga­nje u di­o­ni­ce oni­ma u ob­ve­zni­ce sma­tra i Erin Gibs iz fir­me “S&P Glo­bal Mar­ket In­tel­li­gen­ce”.
– Ovo ni­je ko­laps eko­no­mi­je. Ovo ni­je ni za­bri­nu­tost da si­tu­a­ci­ja na tr­ži­šti­ma ni­je do­bra. Ovo je uzro­ko­va­no bri­gom da je eko­no­mi­ja za­pra­vo ra­ste mno­go ja­če od oče­ki­va­nja i sto­ga je po­treb­na re­e­va­lu­a­ci­ja na tr­ži­štu.
Naj­pla­stič­ni­je je to ob­ja­snio ko­men­ta­tor „Nju­jork taj­msa”, ujed­no i do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za eko­no­mi­ju, Pol Krug­man u svo­jem ko­men­ta­ru kra­ha ber­zi.
– Ka­da pri­ča­te o ber­za­ma, mo­ra­te ima­ti na umu tri stva­ri. Pr­vo, ber­ze ni­su eko­no­mi­ja. Dru­go, ber­ze ni­su eko­no­mi­ja. I tre­će, ber­ze ni­su eko­no­mi­ja – ka­že Krug­man i po­tom do­da­je da nam kra­ho­vi ber­zi nu­žno ne go­vo­re ka­kva će bi­ti bu­duć­nost eko­no­mi­je. Ipak, Krug­man sma­tra da su ne­ki tren­do­vi vi­dlji­vi iz ovog kra­ha.
– Sma­tram da Ame­ri­ci u naj­ma­nju ru­ku sli­je­di pad eko­nom­skog ra­sta, bu­du­ći da ras­po­lo­ži­vi po­da­ci su­ge­ri­šu da će rast u na­red­noj de­ce­ni­ji iz­no­si­ti oko 1,5 od­sto go­di­šnje, a ne 3 od­sto ko­je obe­ća­va­ju Do­nald Tramp i nje­go­vi po­slu­šni­ci. Iako po­sto­je in­di­ka­to­ri da je vri­jed­nost di­o­ni­ca, ali i ob­ve­zni­ca i ne­kret­ni­na pre­ci­je­nje­na (ne ra­ču­na­ju­ći lu­dost oko bit­ko­i­na ko­ju osta­vlja­mo po stra­ni), ni­je ri­ječ o ni­vo­i­ma ko­ji­ma smo svje­do­či­li to­kom dot-kom bu­ma 2000. ili tr­ži­šta ne­kret­ni­na 2006. go­di­ne. No, stan­dard­ni in­di­ka­to­ri sve­jed­no su iz­nad isto­rij­skih nor­mi i po­vra­tak na njih mo­gao bi bi­ti bo­lan – sma­tra Krug­man.


Bi­je­la ku­ća: Krat­ko­roč­na ko­le­ba­nja

Bi­je­la ku­ća je na ovu vi­jest re­a­go­va­la ocje­nom port­pa­rol­ke pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa da „do­la­zi do krat­ko­roč­nih ko­le­ba­nja tr­ži­šta”, pre­no­si Si-En-En.
AP na­vo­di da je port­pa­rol­ka Bi­je­le ku­će Sa­ra Ha­ka­bi San­ders ka­za­la da je Tramp fo­ku­si­ran na „du­go­roč­ne eko­nom­ske osno­ve, ko­je su i da­lje iz­u­zet­no sna­žne” i do­da­la da te osno­ve uklju­ču­ju ame­rič­ki eko­nom­ski rast, ne­za­po­sle­nost na isto­rij­skom mi­ni­mu­mu i po­ve­ća­nje za­ra­da za­po­sle­nih.
Bi-Bi-Si pod­sje­ća da je Tramp u vi­še na­vra­ta na Tvi­te­ru pi­sao o ra­stu ame­rič­kog ber­zan­skog tr­ži­šta od ka­da je iza­bran za pred­sjed­ni­ka 2016. i da je to po­sled­nji put uči­nio 7. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.


Pad azij­skih ber­zi, Ki­ne­zi uz­dr­ma­ni

Ak­ci­je na azij­skim ber­za­ma bi­lje­že sna­žan pad na­kon su­no­vra­ta in­du­strij­skog in­dek­sa Dau Džons na Vol­stri­tu.
Ja­pan­ski in­deks Ni­kei 225 sro­zao se za čak 7,1 od­sto, na­kon če­ga se opo­ra­vio po­vra­tiv­ši dio gu­bi­ta­ka, ta­ko da je ju­če, na kra­ju tr­go­vač­kog da­na, za­klju­čen u pa­du od 4,7 od­sto na 21.610,24 po­e­na, iz­vje­šta­va agen­ci­ja AP.
In­deks Hon­ko­ške ber­ze Hang Seng je osla­bio za 4,1 od­sto na 30.938,85 po­e­na, a ju­žno­ko­rej­ski in­deks Ko­spi je iz­gu­bio 1,4 od­sto vri­jed­no­sti, spu­stiv­ši se na 2.458,06 po­e­na.
In­dek­si na ve­ći­ni dru­gih re­gi­o­nal­nih tr­ži­šta ak­ci­ja osla­bi­li su iz­me­đu 2,0 i 4,0 pro­cen­ta. Do­lar je opao na 108,81 ja­pan­skih je­na.
Vo­de­ći ja­pan­ski zva­nič­ni­ci po­ku­ša­va­ju da uma­nje za­bri­nu­tost zbog pa­da ci­je­na ak­ci­ja, is­ti­ču­ći u pr­vi plan sna­žan pri­vred­ni rast i kor­po­ra­tiv­ne za­ra­de kao raz­lo­ge za mir.
Nji­ho­ve iz­ja­ve su usli­je­di­le na­kon što je in­deks Ni­kei 225 pao za 7,1 od­sto na po­po­dnev­nom tr­go­va­nju, pri­je ne­go što se ma­lo opo­ra­vio.
Ja­pan­ski mi­ni­star fi­nan­si­ja Ta­ro Aso iz­ja­vio je da ne že­li da ko­men­ta­ri­še ci­je­ne ak­ci­ja.
Mi­ni­star eko­no­mi­je To­ši­mi­cu Mo­te­gi je re­kao da pom­no pra­ti tr­ži­šna kre­ta­nja, da je pri­vre­da sta­bil­na i da se po­bolj­ša­va.


Svjet­ske ber­ze osla­bi­le za če­ti­ri tri­li­o­na do­la­ra

Svjet­ske ber­ze su u ve­li­kom pa­du če­tvr­ti dan uza­stop­no, a u pret­hod­nih osam da­na iz­gu­bi­le su vri­jed­nost od če­ti­ri tri­li­o­na do­la­ra.
Glav­ne evrop­ske ber­ze po­če­le su rad­ni dan pa­dom za tri od­sto, a in­ve­sti­to­ri pro­na­la­ze tra­di­ci­o­nal­na uto­či­šta za svoj no­vac u zla­tu, ja­pan­skom je­nu i dr­žav­nim ob­ve­zni­ca­ma.
Evrop­ski ber­zan­ski in­deks „STOKS 500” tre­nut­no je naj­sla­bi­ji u po­sled­njih šest mje­se­ci.
U to­ku su in­ten­ziv­ne tr­go­vin­ske ak­tiv­no­sti, pa je 40 od­sto dnev­ne tr­go­vi­ne ko­ja se vred­nu­je nje­mač­kim in­dek­som „DAKS” i evrop­skim „STOKS 50” oba­vlje­no već do 9.45 ča­so­va.