Jed­no od glav­nih pi­ta­nja ko­je se ovih da­na po­sta­vlja u Ru­si­ji je­ste da li će po­sli­je „Kre­mljev­skog spi­ska” usli­je­di­ti sank­ci­je ru­skim po­li­ti­ča­ri­ma i bi­zni­sme­ni­ma ko­ji su se na­šli na toj ame­rič­koj „cr­noj li­sti”? Ka­da će se to do­go­di­ti i ko će pr­vi bi­ti na uda­ru?
Ame­rič­ka agen­ci­ja „Blum­berg” tvr­di da su ru­ski oli­gar­si, bli­ski pred­sjed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu, već po­če­li da osje­ća­ju pr­ve te­ško­će i da je taj spi­sak ozbilj­no na­šte­tio nji­ho­voj re­pu­ta­ci­ji u po­slov­nim kru­go­vi­ma, kao i da su po­slo­vi ne­kih od njih sa­da do­ve­de­ni u pi­ta­nje.
Go­vo­re­ći o no­vim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji, ame­rič­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Sti­ven Mnu­čin je iz­ja­vio da će one bi­ti uve­de­ne „što pri­je”, u ro­ku od ne­ko­li­ko mje­se­ci, a „mo­žda i za mje­sec da­na”.
Mi­šlje­nja ana­li­ti­ča­ra o tom pi­ta­nju su po­di­je­lje­na. Ne­ki sma­tra­ju da je to pi­ta­nje da­na, dru­gi – mje­se­ca. Mno­gi vje­ru­ju i da bi pr­vi udar mo­gao da usli­je­di pri­je pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Ru­si­ji, za­ka­za­nih za 18. mart.
Pr­ve „žr­tve” sank­ci­ja će, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri, bi­ti bi­zni­sme­ni, pa tek on­da ru­ski zva­nič­ni­ci. Raz­lo­ga za to je vi­še. Pr­vo, cilj je po­sva­đa­ti ru­sku eli­tu sa Kre­mljem, ka­ko bi se me­đu eli­tom po­ja­vi­li lo­bi­sti ili ba­rem na­šli sim­pa­ti­ze­ri li­be­ral­nih vri­jed­no­sti Za­pa­da. Dru­gi raz­log je taj što su ne­ki bi­zni­sme­ni bli­ski vla­sti, ili fi­nan­sij­ski po­ma­žu pred­iz­bo­r­nu kam­pa­nju kan­di­da­ta.
Ru­ski ana­li­ti­čar Alek­san­dar Gu­sev sma­tra da sank­ci­je uče­sni­ci­ma „Kre­malj­skog spi­ska” ne­će iz­o­sta­ti, ali da će one usli­je­di­ti tek po­sli­je pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra.
„Naj­ve­ro­vat­ni­je će do­dat­ne sank­ci­je krup­nim bi­zni­sme­ni­ma bi­ti uve­de­ne oko pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Ru­si­ji. Oče­ku­jem da će te sank­ci­je pro­tiv gru­pe lju­di, ko­ji su na ovaj ili onaj na­čin po­ve­za­ni s Kre­mljom ili su iz bli­skog Pu­ti­no­vog okru­že­nja, bi­ti uve­de­ne 19. mar­ta, dan po­sli­je pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Sle­de­ći ter­min mo­gao bi da bu­de otva­ra­nje Svjet­skog pr­ven­stva u fud­ba­lu, ko­je će po­če­ti u Ru­si­ji sre­di­nom ju­na. Ta­ko­đe, to mo­že da bu­de i 9. maj, Dan po­bje­de. Ta­da se mo­gu oče­ki­va­ti sank­ci­je pro­tiv jed­nog di­je­la ru­skih zva­nič­ni­ka, po­ve­za­nih s voj­nom sfe­rom, od­no­sno voj­nom in­du­stri­jom itd. Oni mo­gu da bi­ra­ju ili su već iza­bra­li dan i čas ka­da će po­kre­nu­ti te me­ha­ni­zme, ali ja sam si­gu­ran da ne tre­ba bi­ti na­i­van i vje­ro­va­ti da će „Kre­mlj­evski spi­sak” osta­ti sa­mo spi­sak. Ame­ri­ka će si­gur­no pred­u­ze­ti ne­ke mje­re”, ka­že Gu­sev.
Ima­ju­ći u vi­du do­sa­da­šnju ame­rič­ku prak­su, eks­pert sma­tra da će sank­ci­je bi­ti uvo­đe­ne etap­no.
„Mi­slim da će sank­ci­je uvo­di­ti po­ste­pe­no. To je omi­lje­ni me­tod Ame­ri­ka­na­ca. Da su htje­li da se za­u­sta­ve, oni bi se ogra­ni­či­li onim sank­ci­ja­ma ko­je su bi­le uve­de­ne u mar­tu 2014. go­di­ne, po­sli­je, ka­ko oni to zo­vu, ’anek­si­je‘ Kri­ma. Ali mi za ove tri i ne­što go­di­ne vi­di­mo da se sank­ci­je zva­nič­ni­ci­ma i gra­đa­ni­ma Ru­si­je stal­no ši­re i ja­ča­ju. Ši­ri se spi­sak kom­pa­ni­ja, u po­čet­ku su to bi­le ban­ke, po­tom ener­get­ska sfe­ra, sa­da su to struk­tu­re voj­no­in­du­strij­skog kom­plek­sa itd. Oni po­la­ze od to­ga da što ja­če uda­ra­ju po Ru­si­ji, to bo­lje, da što vi­še pro­du­ža­va­ju taj pe­ri­od — to bo­lje”, za­klju­čio je Gu­sev.
Mno­gi se pi­ta­ju i ka­ko će Mo­skva od­go­vo­ri­ti Va­šing­to­nu na ove pri­ti­ske. Pu­tin je ra­ni­je iz­ja­vio da Mo­skva ni­je za­in­te­re­so­va­na za pro­mje­nu od­no­sa sa Va­šing­to­nom, uz­dr­ža­će se od re­ci­proč­nih mje­ra na­kon ob­ja­vlji­va­nja spi­ska i pra­ti­će raz­voj si­tu­a­ci­je. Du­ma sa­vje­tu­je pred­u­zet­ni­ke da se pre­stro­je i raz­mo­tre mo­guć­no­sti za raz­voj svog po­slo­va­nja u Ru­si­ji, gdje se „stva­ra­ju svi neo­p­hod­ni uslo­vi” za to.
Pod­sje­ti­mo, na „Kre­mljev­skom spi­sku”, ko­je je ob­ja­vi­lo ame­rič­ko Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, na­la­zi se 210 ime­na, 114 po­li­ti­ča­ra i 96 bi­zni­sme­na ko­ji­ma mo­gu bi­ti uve­de­ne sank­ci­je. Na „cr­noj li­sti” je go­to­vo ci­je­lo ru­ko­vod­stvo Ru­si­je, osim pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i še­fa Cen­tral­ne ban­ke Ru­si­je El­vi­re Na­bi­ju­li­ne, a na li­sti su i ru­ski bi­zni­sme­ni či­ja se imo­vi­na pro­cje­nju­je na mi­li­jar­du i vi­še do­la­ra.
„Pu­ti­nov spi­sak” je sa­sta­vljen ka­ko bi se Ru­si­ja ka­zni­la za na­vod­no mi­je­ša­nje u ame­rič­ke pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, a auto­ri sma­tra­ju da bi tre­ba­lo ka­zni­ti sa­mo one oli­gar­he ko­ji sa­ra­đu­ju s Kre­mljem.
U Va­šing­to­nu ka­žu da lju­di ko­ji su na naj­no­vi­jem spi­sku ni­su pod sank­ci­ja­ma i za njih za­sad ne­ma ni­ka­kvih ogra­ni­če­nja, ali to ne zna­či da će ta­ko i osta­ti.
Šef ru­ske dr­ža­ve je ovaj spi­sak pro­ko­men­ta­ri­sao ri­je­či­ma: „Psi la­ju, ka­ra­va­ni pro­la­ze.”