Predsjednik Donjeg doma britanskog parlamenta Džon Berkou kazao je da vlada ne može da traži od poslanika da ponovo glasaju o sporazumu o Bregzitu. Međutim, Berkou napominje da britanska vlada ima priliku da do kraja oktobra ponovo stavi predlog sporazuma na glasanje.

To je još jedan udarac za britanskog premijera Borisa Džonsona koji je namjeravao da izvede zemlju iz EU do kraja mjeseca, konstatuje AP.

Berkou je, obrazložući odluku, rekao da je glasanje koje vlada traži „u suštini isto” kao i ono održano u subotu, pa bi se u tom slučaju prekršila pravila parlamenta.

Stoga, kako je naveo, ne može da dozvoli da se danas ponovo glasa.

Međutim, kako je dodao, britanska vlada ima priliku da do kraja oktobra ponovo stavi na glasanje predlog sporazma o Bregzitu sa EU.

U Londonu se očekuje da će britanski premijer Boris Džonson insistirati na glasanju o svom planu za izlazak iz Evropske unije, navodi AP.

AP dodaje da se parlament priprema za cjelonedjeljni „gerilski rat” oko Bregzita,

Prema izvorima iz Džonsonove kancelarije, on planira da pokrene stvari tako što će danas da zatraži direktno glasanje o sporazumu o Bregzitu, dva dana nakon što su se poslanici izjasnili za odlaganje glasanja, kako bi mogli da razmotre sporazum.

Evropska komisija (EK) je saopštila da činjenica da britanski premijer Boris Džonson nije potpisao pismo kojim je zatražio tromjesečno produženje roka za Bregzit nema uticaja na njegovu validnost i da EU razmatra taj zahtjev.

Portparolka EK Mina Andrejeva izjavila je da je predsednik Evropskog savjeta Donald Tusk u subotu primio zahtjev za odlaganje Bregzita i da je potom započeo konsultacije s preostalih 27 članica EU o tome.

Andrejeva je rekla da je EU već počela proces ratifikacije novog, revidiranog sporazuma o Bregzitu koji je u četvrtak postigla s Džonsonom. On je u subotu uveče zatražio od EU novo odlaganje izlaska Velike Britanije iz Unije, predviđenog za 31. oktobar, pošto je britanski parlament ranije tog dana odlučio da odloži izjašnjavanje o novom sporazumu o Bregzitu.

On je poslao Evropskoj uniji nepotpisano pismo kojim je zatražio odlaganje Bregzita, pošto ga je britanski parlament obavezao na takav postupak, ali i pismo koje je potpisao, navodeći da on lično nije za ponovno odlaganje Bregzita i da smatra da bi to bilo pogrešno. Njemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je juče da ne želi da isključi mogućnost da će biti „kratkog, tehničkog produženja” roka za Bregzit ako ima problema s ratifikacijom novog, revidiranog sporazuma dvije strane o razlazu.

Mas je novinarima u Berlinu rekao da pitanje da li može da bude produženja roka, ako u britanskom parlamentu nema većine za usvajanje sporazuma, mora da bude razmotreno unutar EU i da tek potom odluka o tome može da bude donijeta. On je ponovio da Njemačka i EU ne žele da Velika Britanija izađe iz Unije bez dogovora.

---

Odlaganje do februara naredne godine
Džonson je poslao tri dokumenta – fotokopiju nacrta teksta zakona prema kojem je dužan da zatraži odlaganje, propratno pismo koje je napisao službenik navodeći da je Džonson bio primoran da pošalje pismo, kao i poruku Džonsona u kojoj ističe da ne želi bilo kakvo produženje roka, prenijeli su britanski mediji.

„Sandej tajms” je objavio da će EU odložiti Bregzit do februara 2020. godine, ako britanski premijer ne dobije podršku za svoj dogovor.

Odlaganje bi bilo promjenljivog karaktera, što znači da Britanci mogu da izađu iz EU i ranije u novembru, decembru ili januaru, zavisno od toga kada bi dogovor bio ratifikovan, piše ovaj britanski list.

U slučaju da Džonson zapadne u ozbiljne probleme ili poslanici insistiraju na drugom referendumu, onda će zemlje EU predvođene Njemačkom tražiti duže odlaganje, moguće do juna naredne godine.