Ma­sa­kr ko­ji je du­bo­ko šo­ki­rao ja­pan­sku jav­nost de­sio se u do­mu za in­va­li­de i oso­be ome­te­ne u raz­vo­ju, a po­či­ni­lac, dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Sa­to­ši Uema­cu je biv­ši rad­nik tog do­ma, ko­ji je ot­pu­šten zbog psi­hič­ke ne­sta­bil­no­sti i ko­ri­šće­nja opoj­nih sred­sta­va.
Ja­pan­ski me­di­ji ja­vlja­ju da je zlo­čin mo­gao bi­ti spri­je­čen, bu­du­ći da je osum­nji­če­ni pret­hod­no u vi­še na­vra­ta iz­ra­zio že­lju da po­bi­je ve­li­ki broj lju­di, sta­rih i in­va­li­da.
Uema­cu je 14. fe­bru­a­ra ove go­di­ne po­sje­tio kan­ce­la­ri­ju pred­sje­da­va­ju­ćeg Do­njeg do­ma ja­pan­skog par­la­men­ta i po­ku­šao da mu pre­da pi­smo, jed­nu vr­stu ma­ni­fe­sta u ko­jem po­zi­va na ubi­ja­nje sta­rih lju­di. Tog da­na bio je od­bi­jen, ali se vra­tio na­red­nog i tada je oso­blje kan­ce­la­ri­je pri­mi­lo pi­smo u ko­jem je on na­veo da mo­že ubi­ti 470 sta­rih lju­di.
Po­li­ci­ja pre­fek­tu­re Ka­na­ga­va oba­vi­je­šte­na je o sa­dr­ža­ju tog pi­sma i Uema­cu je po­tom pre­dat na sta­ra­nje u psi­hi­ja­trij­sku bol­ni­cu, gdje je, me­đu­tim, na zdrav­stve­nom pre­gle­du utvr­đe­no da je u mo­kra­ći imao tra­go­ve ma­ri­hu­a­ne. Uz sa­gla­snost lje­ka­ra, na­kon dvi­je ne­dje­lje ot­pu­šten je iz bol­ni­ce, na­kon če­ga mu je za­pri­je­ti­la tu­žba i za­tvor­ska ili nov­ča­na ka­zna, bu­du­ći da je u Ja­pa­nu za­kon vr­lo strog ka­da su u pi­ta­nju nar­ko­ti­ci, uklju­ču­ju­ći tu i one naj­lak­še, po­put ma­ri­hu­a­ne.
Na­kon hap­še­nja zbog sum­nje da je ko­ri­stio opoj­na sred­stva Uema­cu je to­kom sa­slu­ša­nja u po­li­ci­ji iz­ja­vio „da je spre­man da u sva­kom tre­nut­ku iz­vr­ši ma­sov­no ubi­stvo lju­di sa te­škim in­va­li­di­te­tom, ako za to bu­de imao po­dr­šku ja­pan­skog na­ro­da”.
Po­red to­ga, Uema­cu je na dru­štve­nim mre­ža­ma na­go­vi­je­stio i kon­kret­ni me­tod iz­vr­še­nja.
Iako su gnjev i mr­žnja Uema­cua usmje­re­ni pri­je sve­ga na sta­re lju­di, ko­je kri­vi za gu­bi­tak po­sla, u do­mu u ko­jem je iz­vr­šio uža­sni zlo­čin smje­šte­ni su i mla­di sa po­seb­nim po­tre­ba­ma. U tre­nut­ku iz­vr­še­nja zlo­či­na u Do­mu za in­va­li­de „Cu­kui Ja­ma­ju­ri­en”, po­pri­štu ma­sa­kra, bi­lo je smje­šte­no 149 lju­di, do­bi iz­me­đu 19 i 75 go­di­na, a u toj in­sti­tu­ci­ji do sa­da ni­su za­bi­lje­že­ni ni­ka­kvi pro­ble­mi u ve­zi s tret­ma­nom šti­će­ni­ka do­ma.
Uema­cu je u do­mu ra­dio od 2012. go­di­ne do fe­bru­a­ra ove go­di­ne, ka­da je pri­ja­vljen po­li­ci­ji zbog po­me­nu­tog pi­sma.
Lje­ka­ri bol­ni­ca, u ko­je su po­vri­je­đe­ni pre­ni­je­ti, iz­ja­vi­li su da je naj­ve­ći broj žr­ta­va imao po­vre­de vra­ta i li­ca, a ma­nji broj gru­di i sto­ma­ka, što go­vo­ri o ve­li­kom gnje­vu i iz­ra­zi­toj že­lji po­či­ni­o­ca da pro­u­zro­ku­je smrt.
Žr­tve su na­pad­nu­te na spa­va­nju, u vri­je­me ka­da je naj­ve­ći broj oso­blja od­su­tan, što go­vo­ri da je zlo­čin pa­žlji­vo is­pla­ni­ran, ka­ko bi gnu­sni efe­kat bio što ve­ći.
Ja­pan­ski ko­men­ta­to­ri uka­zu­ju da je za ubi­stvo i ra­nja­va­nje ta­ko ve­li­kog bro­ja lju­di hlad­nim oruž­jem bi­lo po­treb­no pu­no vre­me­na, kao i to da je dosta žr­ta­va bi­lo ne­po­kret­no zbog bo­le­sti ili uro­đe­nog in­va­li­di­te­ta. Naj­no­vi­ji iz­vje­šta­ji po­ka­zu­ju da je Uema­cu naj­pri­je tra­kom ve­zao de­žur­nu me­di­cin­sku se­stru.
Bez­bjed­no­sne ka­me­re na lo­kal­nom pu­tu za­bi­lje­ži­le su do­la­zak i od­la­zak po­či­ni­o­ca sa mje­sta zlo­či­na. Na­kon kr­va­vog pi­ra, naj­te­žeg ma­sov­nog ubi­stva u po­sli­je­rat­noj isto­ri­ji Ja­pa­na, on se sam pre­dao lo­kal­noj po­li­ci­ji.
Zlo­čin nad sta­rim i ne­po­kret­nim oso­ba­ma u Sa­ga­mi­ha­ri, na­ža­lost, ni­je pre­se­dan u Ja­pa­nu.
Po­čet­kom ove go­di­ne u toj ze­mlji uhap­šen je dva­de­set­tro­go­di­šnji Ha­ja­to Imai, biv­ši rad­nik sta­rač­kog do­ma „S Ami­ju” u gra­du Ka­va­sa­ki, ta­ko­đe u pre­fek­tu­ri Ka­na­ga­va, za ko­jeg je utvr­đe­no da je u no­vem­bru i de­cem­bru 2014. usmr­tio tri oso­be sta­ro­sti pre­ko osam­de­set, od­no­sno de­ve­de­set go­di­na, ba­civ­ši ih sa bal­ko­na unu­tar do­ma.
On je, na­kon hap­še­nja, po­li­ci­ji iz­ja­vio da je mo­tiv za te du­go ne­raz­ja­šnje­ne zlo­či­ne bi­lo to što je htio da se do­ka­že ru­ko­vod­stvu do­ma ta­ko što će se pr­vi na­ći da vje­štač­kim di­sa­njem i ma­sa­žom sr­ca po­mog­ne te­ško po­vri­je­đe­nim oso­ba­ma, ko­je je, iro­nič­no, on sam ba­cio sa ve­li­ke vi­si­ne.
Ma­sa­kr u do­mu za in­va­li­de i oso­be ome­te­ne u raz­vo­ju u Sa­ga­mi­ha­ri naj­te­že je ma­sov­no ubi­stvo ko­je je po­či­ni­la jed­na oso­ba u po­sli­je­rat­noj ja­pan­skoj isto­ri­ji. Pret­hod­ni ve­ći ma­sa­kr za­bi­lje­žen je 2008. go­di­ne ka­da je po­mah­ni­ta­li Ta­ka­hi­ro Ka­to, u to vri­je­me star 25 go­di­na, ka­mi­o­nom ule­tio u ma­su u to­kij­skom kvar­tu Aki­ha­ba­ra i po­tom no­žem iz­bo po­vri­je­đe­ne i slu­čaj­ne pro­la­zni­ke, ubiv­ši se­dam i ra­niv­ši de­set lju­di. Mo­tiv za taj zlo­čin bi­lo je ot­pu­šta­nje s po­sla.
Sve do da­nas naj­ve­ći po­sli­je­rat­ni ma­sa­kr u Ja­pa­nu bio je zlo­čin u osnov­noj ško­li „Ike­da” u gra­du Osa­ki, gdje je ta­da tri­de­set­sed­mo­go­di­šnji Ma­mo­ru Ta­ku­ma no­žem usmr­tio osmo­ro dje­ce naj­mla­đih uz­ra­sta i ra­nio još 15 đa­ka i na­stav­ni­ka.(RTS)