MO­SKVA – Pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin na­vod­no je na­re­dio ja­ča­nje sna­ga na gra­ni­ci sa Sje­ver­nom Ko­re­jom, a u tom ci­lju po­če­lo je do­pre­ma­nje do­dat­ne opre­me i po­ve­ća­nje ljud­stva ne­da­le­ko od gra­nič­nog pre­la­za sa tom izo­lo­va­nom dr­ža­vom.
Na vi­deo-snim­ku ko­ji je ob­ja­vio je­dan ru­ski in­ter­net ka­nal, a pre­nio bri­tan­ski „Eks­pres”, vi­di se voz na­to­va­ren voj­nom opre­mom ka­ko se kre­će ka sve­ga 16 ki­lo­me­ta­ra du­goj gra­ni­ci sa Sje­ver­nom Ko­re­jom. Ina­če, gra­ni­ce Ru­si­je se pro­te­žu na vi­še od 20.000 ki­lo­me­ta­ra.
Na dru­gom snim­ku pri­mi­je­će­ni su ru­ski bor­be­ni he­li­kop­te­ri ko­ji le­te ka gra­ni­ci.
– U stra­hu da se si­tu­a­ci­ja ne po­gor­ša, na­ro­či­to u svje­tlu ne­dav­nih voj­nih pri­jet­nji i tur­bu­len­ci­ja, oru­ža­ne sna­ge okol­nih ze­ma­lja pom­no pra­te svo­je gra­nič­ne pre­la­ze sa Sje­ver­nom Ko­re­jom, a ni mi ni­je­smo iz­u­ze­tak. Ova si­tu­a­ci­ja za­vre­đu­je po­seb­nu pa­žnju i zbog to­ga što je Pjon­gjang ne­ko­li­ko pu­ta u pro­šlo­sti na­ru­ša­vao mir u re­gi­o­nu i kr­šio do­go­vo­re – is­ti­če ru­ski ve­te­ran.
S dru­ge stra­ne, Alek­san­dar Gor­de­jev, je­dan od port­pa­ro­la ru­ske voj­ske, od­bio je da ot­kri­je zbog če­ga je voj­ska Ru­ske Fe­de­ra­ci­je po­če­la sa po­ja­ča­nom ak­tiv­no­šću na gra­ni­ci.
Ipak, ima­ju­ći u vi­du ne­sta­bil­nost li­de­ra Sje­ver­ne Ko­re­je Ki­ma Džon­ga Una, ne tre­ba bi­ti struč­njak, pa po­go­di­ti raz­log za ja­ča­nje voj­nog pri­su­stva na ru­sko-sje­ver­no­ko­rej­skoj gra­ni­ci. Uosta­lom, ru­ska lu­ka Vla­di­vo­stok, jed­na od ži­la ku­ca­vi­ca ru­ske eko­no­mi­je, na­la­zi se na ma­nje od 15 ki­lo­me­ta­ra od Sje­ver­ne Ko­re­je.
Ova­kav po­tez ru­skog pred­sjed­ni­ka do­šao je usred ten­zi­ja ko­je se raz­vi­ja­ju na re­la­ci­ji Sje­ver­na Ko­re­ja–SAD–osta­tak svi­je­ta. Dok je Do­nald Tramp od­lo­žio sla­nje svo­je moć­ne ar­ma­de u vo­de oko Ko­rej­skog po­lu­o­str­va, iako je po­ku­šao da ubi­je­di svi­jet u su­prot­no, či­ni se da je i Ki­na pr­vi put po­če­la da po­stu­pa oštro sa „mla­đim bra­tom” iz Pjon­gjan­ga. Na­i­me, na sjed­ni­ci Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN Ki­na je gla­sa­la za osu­du ra­ket­ne pro­be, a za­ni­mlji­vo je da su Sje­ver­nu Ko­re­ju „spa­si­li” – Ru­si, ko­ji su blo­ki­ra­li pred­log.
U Ru­si­ji je za­vla­da­la za­bri­nu­tost da bi u slu­ča­ju na­pa­da SAD na Sje­ver­nu Ko­re­ju mo­gla da usli­je­di hu­ma­ni­tar­na kri­za ko­ja bi za po­sle­di­cu ima­la eg­zo­dus ve­li­kog bro­ja sta­nov­ni­ka te izo­lo­va­ne dr­ža­ve u Ru­si­ju.
Vla­di­mir Pu­tin je oštro upo­zo­rio SAD da bi u slu­ča­ju bom­bar­do­va­nja sje­ver­no­ko­rej­skih nu­kle­ar­nih po­stro­je­nja ra­di­o­ak­tiv­ni oblak ve­o­ma la­ko mo­gao da se pro­ši­ri na Ru­si­ju, te da „Mo­skva ne­će do­zvo­li­ti ta­kav sce­na­rio”.
Ru­ski struč­njak za Sje­ver­nu Ko­re­ju, Kon­stan­tin Asi­mo­lov sa In­sti­tu­ta za Da­le­ki is­tok, za RIA no­vo­sti je iz­ja­vio da bi „u slu­ča­ju ame­rič­kog na­pa­da na nu­kle­ar­na po­stro­je­nja u Sje­ver­noj Ko­re­ji ra­di­o­ak­tiv­ni ta­las do Vla­di­vo­sto­ka sti­gao za ma­nje od dva sa­ta.
– Po­red to­ga, hi­lja­de glad­nih Sje­ver­no­ko­re­ja­ca po­hr­li­lo bi u Ru­si­ju u po­tra­zi za azi­lom – is­ta­kao je Asi­mo­lov.
Za­mje­nik še­fa ru­ske di­plo­ma­ti­je Ser­gej Rjab­kov po­tvr­dio je da se si­tu­a­ci­ja u tom re­gi­o­nu po­gor­ša­la.
– Na na­šu ve­li­ku ža­lost, mo­ra­mo da pri­zna­mo da je ri­zik od ozbilj­nog kon­flik­ta zna­čaj­no po­ve­ćan na­kon naj­no­vi­jih po­te­za Sje­ver­ne Ko­re­je – re­kao je Rjab­kov, i po­zvao sve stra­ne da „de­mon­stri­ra­ju od­go­vor­nost ka­ko bi se iz­bje­gla eska­la­ci­ja su­ko­ba”.
(RTS–Tan­jug)


Pre­ko fal­si­fi­ko­va­nja isto­ri­je do ne­slo­ge

Fal­si­fi­ko­va­nje isto­ri­je do­vo­di do ne­slo­ge u svi­je­tu i pu­no je ve­li­kih ri­zi­ka, iz­ja­vio je pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin na sa­stan­ku or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra „Po­bje­da”.
– Mi smo uvi­jek otvo­re­ni za po­šten i pro­fe­si­o­na­lan raz­go­vor o isto­rij­skim te­ma­ma, za­jed­nič­ka is­tra­ži­va­nja o naj­va­žni­jim spor­nim pi­ta­nji­ma na svim ni­vo­i­ma, od me­đu­dr­žav­nih pro­gra­ma do bi­la­te­ral­nih kon­ta­ka­ta re­gi­o­na, gra­do­va-po­bra­ti­ma, uni­ver­zi­te­ta, mu­ze­ja, na­uč­ni­ka, is­tra­ži­va­ča – re­kao je Pu­tin.
On je do­dao da op­šti isto­rij­ski po­da­ci pred­sta­vlja­ju do­bru osno­vu za una­pre­đe­nje me­đu­na­rod­nih kon­fe­ren­ci­ja.
- Na­ža­lost, po­sto­je i dru­gi pri­stu­pi isto­ri­ji ka­da po­ku­ša­va­ju da je pre­tvo­re u po­li­tič­ko i ide­o­lo­ško oruž­je. Vi­di­mo ka­kve ri­zi­ke po­vla­či sa so­bom ci­ni­čan od­nos pre­ma pro­šlo­sti. Ka­ko fal­si­fi­ko­va­nje, ma­ni­pu­la­ci­ja isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma do­vo­di do raz­dva­ja­nja ze­ma­lja i na­ro­da, do po­ja­ve no­vih li­ni­ja po­de­le, stva­ra­nja sli­ke ne­pri­ja­te­lja. To je po­seb­no opa­san put ko­jim idu ne­ke ze­mlja­ma u ve­li­ča­nju na­ci­zma, prav­da­nje sa­u­če­sni­ka na­ci­sta. To ne sa­mo da vri­je­đa sje­ća­nje na žr­tve na­ci­stič­kih zlo­či­na, ta­kva po­li­ti­ka pod­gri­je­va na­ci­o­na­li­stič­ke, kse­no­fo­bič­ne i eks­tre­mi­stič­ke sna­ge – upo­zo­rio je Pu­tin, is­ti­ču­ći da „re­vi­zi­ja isto­ri­je prak­tič­no otva­ra put za pre­i­spi­ti­va­nje osno­va mo­der­nog svjet­skog po­ret­ka, do ero­zi­je osnov­nih prin­ci­pa me­đu­na­rod­nog pra­va i bez­bjed­no­sti ko­ji su se po­ja­vi­li na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta”.
– On je is­pu­njen ogrom­nim ri­zi­ci­ma za sve nas – do­dao je ru­ski li­der.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, stav Ru­si­je je da „ko­li­ko god da je isto­ri­ja te­ška i pro­ti­vr­ječ­na, ona ni­je na­mi­je­nje­na da sva­đa lju­de, već da upo­zo­ra­va na gre­ške i po­mog­ne da se oja­ča­ju do­bro­su­sjed­ski od­no­si”.


Po­stro­jio pen­zi­o­ni­sa­ne špi­ju­ne

Tink-tenk (vr­sta agen­ci­je ko­ja se ba­vi is­tra­ži­vač­kim i obra­zov­nim ra­dom o od­re­đe­noj po­li­ti­ci i ra­znim dru­štve­nim pi­ta­nji­ma) pod kon­tro­lom ru­ske vla­de na­vod­no je raz­vio plan za okre­ta­nje iz­bo­ra u SAD u ko­rist Do­nal­da Tram­pa i ujed­no za gu­bi­tak po­vje­re­nja ame­rič­kih gra­đa­na u nji­hov iz­bor­ni si­stem, iz­ja­vi­li su za „Roj­ters” slu­žbe­ni­ci SAD.
Ka­ko na­vo­di bri­tan­ska agen­ci­ja, ova in­for­ma­ci­ja do­bi­je­na je od tri sa­da­šnja i če­ti­ri biv­ša slu­žbe­ni­ka SAD, ko­ji su že­lje­li da osta­nu ano­nim­ni.
Iz­vo­ri su opi­sa­li dva taj­na do­ku­men­ta ko­ja su pru­ži­la uvid u ono što je pre­ma ame­rič­kim oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma bio in­ten­ziv­ni na­por Ru­si­je da se uple­te u iz­bo­re 2016. go­di­ne.
Ame­rič­ki oba­vje­štaj­ci do­šli su do po­vjer­lji­vih do­ku­me­na­ta ko­je je na­vod­no pri­pre­mio Ru­ski in­sti­tut za stra­te­ške stu­di­je. In­sti­tut vo­de pen­zi­o­ni­sa­ni ru­ski oba­vje­štaj­ci ko­je je na­vod­no ime­no­vao ka­bi­net Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, tvr­di „Roj­ters”.
Pr­vi od dva do­ku­men­ta je stra­te­ški plan, na­vod­no, na­pi­san pro­šlog ju­na, ko­ji je cir­ku­li­sao kroz naj­vi­še kru­go­ve ru­ske vla­de. U nje­mu je pre­po­ru­če­no da Kremlj za­poč­ne s pro­pa­gan­dom na dru­štve­nim mre­ža­ma i u glo­bal­nim me­di­ji­ma ko­je po­dr­ža­va vla­da Ru­si­je, ko­jom bi pod­sta­kli ame­rič­ke bi­ra­če da oda­be­ru pred­sjed­ni­ka ko­ji će ima­ti bla­ži pri­stup Ru­si­ji ne­go što je to bio slu­čaj sa Ba­ra­kom Oba­mom, me­đu­tim, bez kon­kret­nih do­ka­za za tu tvrd­nju.
U dru­gom do­ku­men­tu iz in­sti­tu­ta, ko­ji je na­vod­no na­pi­san u ok­to­bru, ru­ska vla­da je upo­zo­re­na da će iz­bo­re naj­vje­ro­vat­ni­je do­bi­ti Hi­la­ri Klin­ton.
U istom do­ku­men­tu se na­vod­no za­klju­ču­je i ka­ko tre­ba pot­ko­pa­ti re­pu­ta­ci­ju Klin­to­no­ve ka­ko bi joj se sma­nji­le šan­se za osva­ja­nje iz­bo­ra, u če­mu im je i sa­ma pr­va da­ma SAD po­pri­lič­no po­mo­gla svo­jim mut­nim po­slo­vi­ma oko afe­re sa mej­lo­vi­ma.
Slu­žbe­ni­ci ko­ji su raz­go­va­ra­li s bri­tan­skom agen­ci­jom od­bi­li su da ka­žu ka­ko su SAD do­šle u po­sjed tih do­ku­me­na­ta, kao i da do­sta­ve va­lid­ne fo­to­gra­fi­je i de­talj­ni­ji opis nji­ho­vog sa­dr­ža­ja, dok su oba­vje­štaj­ne slu­žbe od­bi­le da ko­men­ta­ri­šu bi­lo šta ve­za­no za po­sto­ja­nje ta­kvih faj­lo­va.
Slu­žbe­ni­ci su iz­ja­vi­li ka­ko su ovi do­ku­men­ti bi­li kru­ci­jal­ni za za­klju­čak Oba­mi­ne vla­de da je Ru­si­ja po­kre­nu­la „kam­pa­nju la­žnih vi­je­sti”.
Tramp i Pu­tin po­ri­ču da je Ru­si­ja ima­la bi­lo ka­kve ve­ze s re­zul­ta­ti­ma iz­bo­ra, i is­ti­ču da „ne po­sto­ji ni­je­dan opi­pljiv do­kaz za ta­kve tvrd­nje sem iz­ja­va ano­nim­nih i po­lu­a­no­nim­nih zva­nič­ni­ka, age­na­ta i tzv. po­vjer­lji­vih iz­vo­ra”.
Pu­tin je do­dao da je rad na oču­va­nju i za­šti­ti isto­rij­ske isti­ne o Dru­gom svjet­skom ra­tu ve­o­ma va­žan.


Pot­pi­sao ukaz o po­zi­vu na voj­nu obu­ku

Pred­sjed­nik Ru­si­je pot­pi­sao je ukaz o voj­noj obu­ci u tra­ja­nju do dva mje­se­ca za voj­ne ob­ve­zni­ke – re­zer­vi­ste, na­vo­di se u do­ku­men­tu ob­ja­vlje­nom na zva­nič­noj in­ter­net por­ta­la za prav­ne in­for­ma­ci­je.
– Po­zva­ti u 2017. go­di­ni dr­ža­vlja­ne Ru­si­je u re­zer­vi da pr­o­đu voj­nu obu­ku u tra­ja­nju do dva mje­se­ca u Oru­ža­nim sna­ga­ma Ru­si­je, or­ga­ni­ma dr­žav­ne bez­bjed­no­sti i or­ga­ni­ma Fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bjed­no­sti – na­vo­di se u uka­zu.
Do­ku­ment stu­pa na sna­gu od da­na nje­go­vog ob­ja­vlji­va­nja.
Ra­ni­je je za­mje­nik mi­ni­stra od­bra­ne Ru­si­je Ni­ko­laj Pan­kov iz­ja­vio da će po­sla­ni­ci Dr­žav­ne Du­me u pro­lje­će 2017. go­di­ne pro­ći kroz voj­nu obu­ku.
rs.sput­nik­news.com