Dok pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker po­ru­ču­je da ne že­li ne­za­vi­snu Ka­ta­lo­ni­ju, jer bi u Evrop­skoj uni­ji to iza­zva­lo na­sta­ja­nje na de­se­ti­ne „no­vih Ka­ta­lo­ni­ja”, vo­de­ći ka­ta­lon­ski dnev­nik „Van­gvar­di­ja” tra­ži od pre­mi­je­ra re­gi­o­nal­ne vla­sti Kar­le­sa Pudž­de­mo­na da ne po­pu­sti pred ul­ti­ma­tu­mom sa­ve­zni­ka u ka­ta­lon­skoj vla­di da danas pro­gla­si ne­za­vi­snost, jer bi to „do kraj­no­sti po­gor­ša­lo si­tu­a­ci­ju”.
Ma­drid­ski dnev­nik El Pa­is, ko­ji je pro­tiv ot­cje­plje­nja Ka­ta­lo­ni­je od Špa­ni­je, tvr­di isto­vre­me­no da re­gi­o­nal­na vla­da u Bar­se­lo­ni i nje­ni se­ce­si­o­ni­stič­ki na­stro­je­ni sa­ve­zni­ci i sna­ge spre­ma­ju „ko­sov­ski re­cept” za pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti su­prot­no usta­vu i ri­je­še­no­sti cen­tral­ne vla­de Špa­ni­je da to spri­je­či.
„Cilj te stra­te­gi­je je­ste da se iz­nu­di me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje i pri­pre­mi ‘ko­sov­ski put’, kao ‘po­sled­nje sred­stvo’, ka­ko su to utvr­di­li sa­vjet­ni­ci ka­ta­lon­ske vla­de, a to je jed­no­stra­no ot­cje­plje­nje ute­me­lje­no na na­vod­nom kr­še­nju ljud­skih pra­va”, na­vo­di El Pa­is.
Osvr­ću­ći se na rok, ko­ji da­nas is­ti­če, a ko­ji je cen­tral­na vla­da u Ma­dri­du da­la re­gi­o­nal­nim vla­sti­ma u Bar­se­lo­ni da raz­ja­sne da li jed­no­stra­no pro­gla­ša­va­ju ne­za­vi­snost, „Van­gvar­di­ja” u re­dak­cij­skom uvod­ni­ku upo­zo­ra­va da su i po­slov­ni kru­go­vi i ban­ke u Ka­ta­lo­ni­ji pro­tiv ot­cje­plje­nja i na­gla­ša­va: „To se­bi ne mo­že­mo do­zvo­li­ti, jer je za ve­ći­nu Ka­ta­lo­na­ca za­jed­ni­štvo naj­cje­nje­ni­ja ba­šti­na, ko­ja je sad na­ru­še­na”.
Ve­ći­na zva­nič­ni­ka u glav­noj stran­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je De­mo­krat­ske par­ti­je Ka­ta­lo­ni­je, ma­hom da­ju do zna­nja da že­le da osta­ve na sna­zi od­lu­ku pre­mi­je­ra Pudž­de­mo­na da se pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti „ne pri­mje­nju­je do dalj­njeg”.
Oni pod­vla­če sprem­nost da se s cen­tral­nom vla­šću Špa­ni­je pre­go­va­ra je­di­no o na­či­nu ka­ko do­ći do ne­za­vi­sno­sti, što vla­da u Ma­dri­du sma­tra ne­pri­hva­tlji­vim ru­še­njem cje­lo­vi­to­sti dr­ža­ve i ga­že­njem usta­va i na­ja­vlju­je pri­mje­nu čla­na 155 špan­skog usta­va ko­jim mo­že bi­ti uki­nu­ta auto­no­mi­ja Ka­ta­lo­ni­je.
Ma­drid­ski Pa­is ob­ja­šnja­va da je stra­te­gi­ja ka­ta­lon­skih se­ce­si­o­ni­sta da se do­bi­je na vre­me­nu i „da se stvo­ri sli­ka Špa­ni­je kao auto­ri­tar­ne i ne­de­mo­krat­ske dr­ža­ve na te­me­lju od­lu­ka sud­stva i po­li­ci­je da se sna­gom si­le su­prot­sta­vi ile­gal­nom re­fe­ren­du­mu o ne­za­vi­sno­sti od 1. ok­to­bra, što se­pa­ra­ti­sti na­vo­de kao do­kaz da Špan­ska dr­ža­va ugnje­ta­va Ka­ta­lo­ni­ju”.
List do­da­je da je Ko­so­vo jed­no­stra­no po­gla­si­lo ne­za­vi­snost 2008. go­di­ne, a Sr­bi­ja to ni­je pri­zna­la, isto kao ni pet dr­ža­va Evrop­ske uni­je, uklju­ču­ju­ći Špa­ni­ju.
„Pro­pa­gan­da za­go­vor­ni­ka ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je za­o­bi­la­zi či­nje­ni­cu da je do ot­cje­plje­nja Ko­so­va do­šlo po­sle de­set go­di­na rat­nog su­ko­ba iz­me­đu al­ban­skih se­ce­si­o­ni­stič­kih sna­ga i srp­ske vla­de, što je ko­nač­no do­ve­lo od in­ter­ven­ci­je NA­TO-a”, ka­že Pa­is i uka­zu­je da su po­sle­di­ce i „hi­lja­de žr­ta­va i po­la mi­li­o­na iz­bje­gli­ca”.
U vr­lo vi­dlji­vom na­sto­ja­nju da se na­sta­vi s tvrd­njom da se po­stup­ci cen­tral­ne vla­de u Ma­dri­du mo­gu do­ve­sti u ve­zu s fran­ki­stič­kom dik­ta­tu­rom po­sle gra­đan­skog ra­ta u Špa­ni­ji i pra­vim po­gro­mi­ma pri­sta­li­ca re­pu­bli­ke u Ka­ta­lo­ni­ji, cje­lo­kup­na ka­ta­lon­ska vla­da je ju­če po­lo­ži­la vi­je­nac na spo­me­nik pred­sjed­ni­ku re­gi­o­nal­ne vla­de Ka­ta­lo­ni­je Lju­i­su Kom­pa­nji­su ko­ga su fran­ki­stič­ke sna­ge stri­je­lja­le 1940. go­di­ne.
Pri­sta­li­ce ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je su u me­đu­vre­me­nu uspje­le da iz­dej­stvu­ju ras­pra­vu u Sa­vje­tu Evro­pe u Stra­zbu­ru o po­li­cij­skom na­sil­nom spre­ča­va­nju re­fe­ren­du­ma u Ka­ta­lo­ni­ji, a struč­njak Vi­so­kog ko­me­sa­ri­ja­ta za ljud­ska pra­va OUN Al­fred de Za­jas je na­pi­sao da se „u Ka­ta­lo­ni­ji već mo­že pri­mi­je­ni­ti te­o­ri­ja te­ra­pe­ut­skog sa­mo­pre­dje­lje­nja” i da se „pre­se­dan Ko­so­va mo­že pri­mi­je­ni­ti na su­kob u Ka­ta­lo­ni­ji”.
Sa­vjet­ni­ci biv­šeg ka­ta­lon­skog pred­sjed­ni­ka Ar­tu­ra Ma­sa su to ta­ko­đe za­klju­či­li, dok je sa­da­šnji ne­zva­nič­ni šef di­plo­ma­ti­je vla­de u Bar­se­lo­ni Ra­ul Ro­me­va pret­hod­no na­pi­sao da je mi­šlje­nje Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de o jed­no­stra­nom pro­gla­še­nju ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va „va­žno za Ka­ta­lo­ni­ju jer po­ka­zu­je da me­đu­na­rod­ni za­kon ne za­bra­nju­je jed­no­stra­na pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti”.
In­sti­tu­ci­je i prak­tič­no sve vla­de dr­ža­va EU, s iz­u­zet­kom dje­li­mič­no Bel­gi­je i po­dr­škom Slo­ve­ni­je, pro­tiv su ot­cje­plje­nja Ka­ta­lo­ni­je od Špa­ni­je, a to je sta­vio do zna­nja i Va­šing­ton.
Ame­rič­ki ča­so­pis „Fo­rin po­li­si”, bli­zak Stejt de­part­men­tu, pod­vu­kao je da je Špa­ni­ja sta­bil­na de­mo­krat­ska ze­mlja ko­ja do­pri­no­si me­đu­na­rod­noj sta­bil­no­sti ta­ko da „osla­blje­na i ma­la Špa­ni­ja ni­je u in­te­re­su SAD”.
Ka­ta­lon­ski se­pa­ra­ti­sti že­le me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje da bi „ste­kli le­gi­ti­mi­tet... a na to se ni­su upe­ca­li ni EU, ni SAD, ni­ti Mek­si­ko i Va­ti­kan”, za­klju­ču­je Fo­rin po­li­si.(RTS)