Francuska je pokrenula plan za nepredviđene situacije koji je namijenjen „tvrdom Bregzitu” kao krajnjem ishodu izlaska Velike Britanije iz EU. Prema riječima francuskog premijera Eduara Filipa, plan uključuje 50 miliona eura investicija koje treba da pomognu lukama i aerodromima da se izbore s ovakvim ishodom, prenosi Rojters.
Britanska agencija podsjeća da su dvogodišnji napori britanske premijerke Tereze Mej da obezbijedi prijateljski razvod Londona s EU u utorak srušeni kada je britanski parlament zadao najveći poraz nekom lideru te zemlje u modernom dobu.
Poslije istorijskog nokauta koji je u parlamentu doživeo dogovor o Bregzitu premijerke Tereze Mej, Velika Britanija je u političkom nokdaunu. Najveći poraz nekog predloga vlade u parlamentu odrazio se i na raspoloženje građana. Prema istraživanju Skaj njuza, šest od deset Britanaca smatra da je država u krizi, a 53 odsto ispitanika smatra da Vlada zbog neuspjeha s planom za Bregzit treba da bude oborena,piše „Politika“.
Engleska štampa nije birala riječi da opiše ono što se dešavalo u parlamentu kada je plan o izlasku iz EU doživio potpuni fijasko: protiv su glasala 432 poslanika, a za 202.
„Dejli telegraf” sa naslovne strane poručuje „Potpuno poniženje”, „Gardijan” konstatuje da je Mejova doživela istorijski poraz jer su se torijevci okrenuli protiv nje. Tabloid „Dejli miror” pored premijerkine fotografije piše: „Nema dogovora, nema nade, nema nagovještaja, nema povjerenja”. Američki „Vašington post” smatra da Britanija ide u potpunu katastrofu.
– Ni u Vladi ni u opoziciji nema čelnika koji bi nam pomogli da izađemo iz ovog košmara – ocijenio je dopisnik tog lista iz Londona.
Terezi Mej nisu pomogli ni signali iz Brisela da bi rok za napuštanje EU mogao da bude pomjeren s kraja marta na jul, ali ni dodatne garancije oko „meke granice” između Sjeverne Irske i Republike Irske, da ubijedi jastrebove iz redova torijevaca da glasaju za sporazum.
U novonastaloj situaciji na stolu je nekoliko scenarija, a ukoliko bude novih izbora, ne isključuje se ni mogućnost novog referenduma. Ali, koliko god torijevci bili nezadovoljni Mejovom, u ovom trenutku nemaju odgovarajućeg kandidata koji bi mogao da je zamijeni na premijerskom mjestu.
EU je navodno spremna da Londonu napravi neke ustupke kako bi se izbjeglo napuštanje EU bez ikakvog dogovora. Ali pitanje je koliko je ta računica realna i da li bi to Mejovoj donijelo dodatne glasove u nekom novom glasanju za njen plan. Pogotovo što za suštinske promjene sporazuma u 27 preostalih članica EU nema više ni volje ni vremena.
Prema članu 50 Lisabonskog ugovora, koji reguliše istupanje neke članice iz EU, Britanija bi 29. marta trebalo da automatski izađe iz članstva, makar ne bilo nikakvog dogovora.
– Tereza Mej bi teoretski mogla da traži malo pomjeranje roka i iz Brisela je bilo signala da bi se stvar mogla odgoditi do kraja juna. To sa sobom, međutim, nosi komplikacije: najpre, produžetke treba jednoglasno da odobre sve članice EU. Zatim, u maju su evropski izbori, koji ne bi trebalo da se održe u Velikoj Britaniji. Naposletku, šta bi donijela još tri mjeseca nakon bezmalo dvije godine natezanja – konstatuje u svojoj analizi „Dojče vele”.
Iako njemačka kancelarka Angela Merkel poručuje da nije sve izgubljeno i da još ima vremena za pregovore EU i Velike Britanije, vlade 27 članica unije ubrzano se pripremaju za scenario „tvrdog Bregzita”. Ne samo što se prave računice koliko će izlazak Britanije bez ikakvog dogovora koštati nacionalne privrede, već i mnoge države planiraju da zaposle dodatni broj carinika.
Dogovoren ili „tvrdi” Bregzit, posledice nijedne varijante izlaska Londona iz EU neće biti jeftine po Uniju, jer će odjednom u periodu od aprila do kraja 2020. u briselskom budžetu nedostajati 16,5 milijardi eura, koje će morati da nadomjeste preostalih 27 članica.
Glavni evropski pregovarač za Bregzit Mišel Barnije rekao je da EU ubrzava pripreme za neorganizovani izlazak Velike Britanije iz Unije nakon što je britansko odbacivanje predloženog sporazuma ostavilo Brisel „u većem strahu nego ikad” da postoji opasnost od bregzita bez sporazuma.
Barnije je izrazio žaljenje zbog odbijanja plana koji je postigao s premijerkom Terezom Mej i rekao da bi bilo koji budući sporazum morao da uključi i usvajanje sporazuma o izlasku iz EU.
I austrijski kancelar Sebastijan Kurc želida se Britancima ostavi vrijeme kako ne bi došlo do „previše naglog” izlaska iz EU. On naglašava da se o sporazumu o Bregzitu ne može ponovo pregovarati, ali da se u jednoj potrebnoj izjavi sa EU mogu razjasniti još neki detalji.
Francuski predsjednik Emanuel Makron ne vjeruje da će EU ponovo pregovarati o sporazumu o Bregzitu nakon što su britanski poslanici velikom većinom odbacili postojeći predlog sporazuma.
– Ne vjerujem u to jer smo već otišli onoliko daleko koliko smo mogli – naveo je Makron i poručio britanskim liderima da sami smisle šta dalje.
– Želim im sreću u pronalaženju načina da 29. marta napuste EU bez jasnog plana – rekao je Makron.
Uprkos nadi da će se u poslednjem trenutku naći neki kompromis za sporazumni razvod, svi se ozbiljno pripremaju za najgori scenario koji bi mogao da nastupi za 71 dan – da Velika Britanija napusti EU bez ikakvog sporazuma.
Ako se to dogodi, najviše bi bila pogođena njemačko-britanska trgovina, koja godišnje iznosi 175 milijardi funti. Kako piše „Gardijan”, „tvrdi Bregzit” bi ugrozio desetine hiljada kompanija i stotine hiljada radnih mesta u Britaniji, ali i u Njemačkoj.
Belgijska vlada je poručila biznismenima i građanima da bi izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU bez dogovora mogao da dovede do uvođenja dodatnih taksa i tarifa u vrijednosti od 2,2 milijarde eura i gubitka 40.000 radnih mesta. Austrija je već napravila računicu da će je istupanje velike Britanije iz EU koštati oko 650 miliona eura.

---

Ostanite u EU
LONDON – Grupa njemačkih političara poslala je poruku Velikoj Britaniji u kojoj pozivaju London da se predomisli u vezi sa izlaskom iz EU i ostane u bloku, prenijeli su britanski mediji.
List „Tajms” objavio je poruku koju je potpisalo skoro 20 političara i industrijskih lidera, u kojoj pozivaju Veliku Britaniju da odustane od Bregzita.
U poruci se navodi da kontinent neće biti isti bez „velike nacije” i naglašava se važna uloga Britanije u ponovnoj izgradnji Evrope nakon Drugog svjetskog rata, prenio je „Sputnjik”.
Poruku je, između ostalih, potpisala i Anegret Kramp Karenbauer, novi lider njemačke Hrišćansko-demokratske unije.