Pi­še: El­mir Đo­ko­vić, dipl. ing. elek­tro­teh­ni­ke

Na kra­ju 20. i po­čet­kom 21. vi­je­ka do­šlo je do eks­pan­zi­je tzv. di­gi­tal­nog kr­ša ili elek­tron­skog ot­pa­da. Br­zi raz­voj elek­ton­ske in­du­stri­je uve­ćao je i ko­li­či­nu i br­zi­nu na­go­mi­la­va­nja e-ot­pa­da. Je­dan ifo­ra­ma­tič­ki pro­iz­vod ko­ji je da­nas ak­tu­e­lan, već sju­tra za­vr­ša­va u ot­pa­du, jer se po­ja­vio no­vi, sa bo­ljim per­for­man­sa­ma.
Na­gla smje­na u teh­no­lo­gi­ji, na pri­mjer iz­ra­de tv i ekra­na za ra­ču­na­re uči­ni­la je da kla­sič­ni ka­tod­ni ekran, a njih je u upo­tre­bi na mi­li­o­ne – za­vre­še na­glo u kr­šu.
U svi­je­tu je e-ot­pad sve ve­ći pro­blem. Elek­tron­ska i in­for­ma­tič­ka in­du­stri­ja ra­ste po svom obi­mu, ali isto­vre­me­no i za­sta­ri­je­va po sto­pi od 30 od­sto go­di­šnje .
Ve­ći­na ze­ma­lja, na­ro­či­to one naj­ra­zvi­je­ni­je ima­ju pro­blem gdje smje­sti­ti sta­re te­le­vi­zo­re, ra­ču­nar­ske ekra­ne, kuć­ne apa­ra­te ili ka­blo­ve ko­ji vi­še ni­če­mu ne slu­že.
Još pri­je če­tr­de­set go­di­na Gor­don Mur, je­dan od osni­va­ča kom­pa­ni­je In­tel, ko­ja je pr­va u svi­je­tu po pro­iz­vod­nji či­po­va za ra­ču­na­re, utvr­dio je da se spo­sob­nost ob­ra­de po­da­ta­ka udvo­stru­či sva­ke dru­ge go­di­ne po ge­ne­ra­ci­ji ra­ču­na­ra. Što zna­či da ra­ču­nar ko­ji je da­nas vrh teh­no­lo­gi­je, br­zo za­sta­ri.
Ko­jom br­zi­nom na­pre­du­je teh­no­lo­gi­ja raz­vo­ja te­le­vi­zi­je go­vo­ri i to da je pre­laz na di­gi­tal­nu te­le­vi­zi­ju u SAD za­vr­šen do 2009. go­di­ne, a u ze­mlja­ma Evrop­ske Uni­je do 2012. go­di­ne. Ti­me tv pri­jem­ni­ci ko­ji pri­ma­ju sa­mo ana­log­ni sig­nal po­sta­ju teh­no­lo­ški vi­šak, iako još ra­de bes­pri­je­kor­no.
Slič­no je ili još dra­stič­ni­je je sa tr­ži­štem mo­bil­nih apa­ra­ta. In­du­stri­ja mo­bil­nih apa­ra­ta sva­kog da­na iz­ba­cu­je sva­kog da­na no­vi mo­del. Spo­me­ni­mo po­da­tak da je sa­mo u SAD 2005. go­di­ne iz upo­tre­be iz­ba­če­no 98 mi­lo­na mo­bil­nih te­le­fo­na.
Pre­ma pro­cje­na­ma Ujed­ni­nje­nih na­ci­ja, ko­li­či­na elek­tron­skog ot­pa­da mo­gla bi se po­pe­ti i do 45 mi­li­o­na to­na go­di­šnje.
Raz­vi­je­ne ze­mlje Za­pa­da su pro­blem po­ku­ša­le da ri­je­še na taj na­čin što su ga iz­vo­zi­le u si­ro­ma­šne ze­mlje, ko­je su bez­u­spje­šno po­ku­ša­va­le da iz­vr­še re­ci­kla­žu ma­log bro­ja ure­đa­ja, dok je ve­ći­na tog ot­pa­da bi­la sa­mo pre­mje­šte­na kod njih, iako oni u vri­je­me ko­ri­šće­nja te opre­me ni­su ima­li ni­ka­kve ko­ri­sti.
Po­ku­ša­lo se i sa Ba­zel­skom de­kla­ra­ci­jom ko­jom je tre­ba­lo spi­je­či­ti zlo­u­po­tre­bu ot­pa­da sla­njem u ne­raz­vi­je­ne ze­mlje bez nji­ho­ve sa­gla­sno­sti.
Evrop­ska uni­ja je pro­blem po­ku­ša­la ri­je­ši­ti do­no­še­njem pro­pi­sa po ko­ji­ma pro­iz­vo­đa­či opre­me tre­ba da bri­nu i o ot­pa­du. Mo­ra­ju pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za nje­go­vo smje­šta­nje ili re­ci­kla­žu. Ta­ko­đe su do­ni­je­ti pro­pi­si po ko­ji­ma se pod­sti­če „ze­le­na” in­for­ma­tič­ka in­du­stri­ja.
Jed­no od rje­še­nja je­ste re­ci­kla­ža, no ka­ko se ra­di o vr­lo kom­pli­ko­va­noj i sku­poj teh­no­lo­gi­ji re­cil­ki­ra­nja e-ot­pa­da, sa­mo ma­li broj ze­ma­lja se do­ne­kle pri­dr­ža­va tih upu­ta EU. Jed­na od njih je Šved­ska.
Pro­cje­ne go­vo­re da se uspje­šno mo­že re­ci­kli­ra­ti oko 90 po­sto elek­tron­skog ot­pa­da.
No, tro­ško­vi re­ci­kla­že su ve­li­ki, a opre­ma sku­pa ta­ko da se na tom po­lju ja­ko ma­lo od­ma­klo.


Re­ci­kla­ža je­di­no rje­še­nje

Ka­ko su re­sur­si osnov­nih si­ro­vi­na za iz­ra­du elek­tron­ske opre­me ogra­ni­če­ni, sva­ko­ga da­na se sma­nju­ju, pro­ces re­ci­kli­ra­nja bi­će sko­ro je­di­no rje­še­nje za elek­tron­ski ot­pad.
Osta­je pro­blem ka­ko po­jed­no­sta­vi­ti re­ci­kla­žu i sma­nji­ti nje­ne tro­ško­ve, ko­ji bi se is­pla­ti­li da pro­iz­vo­đa­či e-ot­pa­da po­no­vo ko­ri­ste istu si­ro­vi­nu za no­vi pro­iz­vod. Dru­gog pu­ta ne­ma, jer si­ro­vi­na je sve ma­nje, a po­tro­ša­ča sve vi­še.


Ma­te­ri­ja­li opa­sni po zdra­vlje

Elek­tron­ski ure­đa­ji na­pra­vlje­ni su po vr­lo so­fi­sti­ci­ra­noj teh­no­lo­gi­ji. Ma­tič­ne plo­če ra­ču­na­ra sa­dr­že i zla­to. Čak su pro­cje­ne da ima vi­še ugra­đe­nog zla­ta u ele­tron­ske ma­tič­ne plo­če za ra­ču­na­re, ne­go što ga ima u pri­rod­nim iz­vo­ri­ma, što ni­je za­ne­ma­riv po­da­tak.
Od ma­te­ri­ja­la se još ko­ri­ste: ba­kar, olo­vo, man­gan, si­li­ci­jum. Ovih ma­te­ri­ja­la je sve ma­nje u pri­rod­nim iz­vo­ri­šti­ma.
Ta­ko­đe se u tom ot­pad­nom ma­te­ri­ja­lu na­la­ze i sup­stan­ce ko­je su po­gub­ne po ljud­sko zdra­vlje kao što su: olo­vo, ba­ri­jum, hrom, ži­va, kad­mi­jum. Za­tim PVC opre­ma ko­ja sa­go­ri­je­va­njem iz­ba­ci­je ogrom­nu ko­li­či­nu štet­nih ma­te­ri­ja.
Zna­či, po­red to­ga što ot­pa­da ima sve vi­še, sa­dr­ži i ma­te­ri­ja­le ko­ji su opa­sni po ljud­sko zdra­vlje.