Na­vr­ši­lo se sri­je­du 50 go­di­na od so­vjet­ske mi­si­je Vosk­hod 2, to­kom ko­je je uspje­šno iz­ve­den pr­vi iz­la­zak čo­vje­ka iz otvo­ren sve­mir. Alek­sej Le­o­nov pr­vi je čo­vjek ko­ji je pro­še­tao sve­mi­rom.
A ka­kav je bio tok te le­gen­dar­ne SSSR mi­si­je? Ne­gdje iz­nad cen­tral­ne sje­ver­ne Afri­ke, u obla­sti Ni­ske Ze­mlji­ne or­bi­te, la­ga­no se kre­ta­la so­vjet­ska sve­mir­ska le­tje­li­ca Vosk­hod 2. Iz­ne­na­da, u 08:32 UTC otva­ri­la su se vra­ta iz ko­jih pro­vi­rio astro­na­ut. Svi ko­ji su pra­ti­li pre­nos mi­si­je su bi­li u ne­vje­ri­ci i go­to­vo ni­ko ni­je ra­zu­mio ko­ja je svr­ha ovog po­te­za. A, da­le­ko od njih, u bes­te­žin­skom sta­nju, so­vjet­ski ko­smo­na­ut, Alek­sej Le­o­nov, na­pi­sao je isto­ri­ju. Po pr­vi put čo­vjek je slo­bod­no pro­še­tao ko­smo­som, pod­sje­tio je no­vi broj Po­pu­lar Sci­en­ce Sr­bi­ja..
Son­da Vosk­hod 2, sa dva čla­na po­sa­de, Alek­se­jem Le­o­no­vim i Pa­ve­lom Be­lja­je­vim, lan­si­ra­na je 18. mar­ta 1965. go­di­ne u 07:00 UTC iz Ba­jon­ku­ra. Cilj mi­si­je, ni­su zna­li čak ni čla­no­vi po­ro­di­ca astro­na­u­ta.
Po­što je is­te­kao 90. mi­nut od po­li­je­ta­nja i kap­su­la za­vr­ši­la svo­ju pr­vu or­bi­tu, Le­o­nov je na­pu­stio le­tje­li­cu. Zbog raz­li­či­tog pri­ti­ska u unu­tra­šnjo­sti i van odi­je­la, Le­o­nov kom­bi­ne­zon se to­li­ko na­duo da su mu pr­sti is­kli­znu­li iz ru­ka­vi­ca, te ni­je mo­gao ni da pri­ti­sne pre­ki­dač na ka­me­ri mon­ti­ra­noj na nje­go­vim gru­di­ma. Je­di­ni na­čin da kon­tro­li­še svo­je leb­dje­nje u va­ku­u­mu sve­mi­ra bio je da pri­vla­či ili ot­pu­šta cri­je­vo du­go 15,5 me­tra ko­jim je bio po­ve­zan sa kap­su­lom i kroz ko­je je te­kao va­zduh.
Po­sle 12 mi­nu­ta pro­ve­de­nih u otvo­re­nom sve­mi­ru, tre­ba­lo je da se vra­ti na­zad. Ma­đu­tim, zbog pre­vi­še na­pum­pa­nog odi­je­la, ni­je mo­gao da pro­đe kroz hi­po­ba­rič­nu ko­mo­ru, kao što je pla­ni­ra­no. Na­kon vi­še po­ku­ša­ja, od­lu­čio je da pr­vo pro­vu­če gla­vu, a za­tim i osta­tak ti­je­la. Me­đu­tim, ta­ko se po­pri­je­čio i za­gla­vio. Je­di­ni na­čin da se oslo­bo­di bio je da is­pu­sti va­zduh iz svog odi­je­la i ti­me sma­nji pri­ti­sak, či­me je ri­zi­ko­vao da za­do­bi­je de­kom­pre­si­o­nu bo­lest. Ovim se nje­gov bo­ra­vak u va­ku­u­mu pro­du­žio, a Le­o­nov se od na­po­ra to­li­ko za­mo­rio da mu je tem­pe­ra­tu­ra po­ra­sla na 38,8 ste­pe­na Cel­zi­ju­so­vih, a do kra­ja da­na je iz­gu­bio oko 6 ki­lo­gra­ma.
No, to ni­je bio je­di­ni pro­blem ko­ji je po­sa­da ima­la do sli­je­ta­nja na Ze­mlju. Ka­da se astro­na­ut naj­zad vra­tio u kap­su­lu ni­vo ki­se­o­ni­ka je po­ste­pe­no ra­stao i pri­je­ti­la je opa­snost od po­ža­ra. Po­sle broj­nih bez­u­spje­šnih po­ku­ša­ja Le­o­nov i Be­lja­jev uspje­li su da ga sta­bi­li­zu­ju.
Za­tim je, to­kom spu­šta­nja na Ze­mlju, do­šlo do no­vih kom­pli­ka­ci­ja. Mo­dul sa opre­mom, u ko­me su bi­li mo­to­ri i go­ri­vo, ni­je se u pot­pu­no­sti odvo­jio. Ko­smo­na­u­ti su bi­li iz­lo­že­ni ja­kom gra­vi­ta­ci­o­nom ubr­za­nju, a pro­blem je okon­čan ka­da je kabl ko­jim su bi­li pri­čvr­šće­ni za le­tje­li­cu iz­go­rio, oslo­bo­div­ši nji­ho­vu kap­su­lu. Mo­dul za sli­je­ta­nje spu­stio se pa­do­bra­nom du­bo­ko u Si­bir.
Be­lja­jev i Le­o­nov su, na­kon sli­je­ta­nja, pro­ve­li dvi­je no­ći u si­bir­skim šu­ma­ma, pri­je ne­go što su ih vra­ti­li u Baj­ko­nur.