Кључ града Котора, рад Слађане Вучетић / - фото: Вучетић
14/06/2021 u 07:45 h
Biljana MarkovićBiljana Marković
StoryEditor

Добротска чипка аутентични которски сувенир

Туристичка организација Котор почела је припрему израде стратегије развоја туризма до 2024. године базирану на привредним активностима, каже Јован Ристић, в.д. директора

Туристичка органзација (ТО) Котор почела је припрему израде Стратегије развоја туризма за општину Котор за период од 2020. до 2024. године. По ријечима вршиоца дужности директора ТО Котор Јована Ристића, стратегија ће осим пројеката за директно унапријеђење туризма, садржати и сет препорука за оне који се баве организацијом привреде и одржавањем града.

image

Јован Ристић, в.д. директора ТО Котор

-Фото Б.М.

– А све то је негдје наслоњено на туризам и доприноси изгледу града, понуди и свему што Котор као дестинација представља. Обавеза израде стратегије започета је 2020. године, међутим, на њој се ништа није радило. У задњих неколико дана сам са сарадницима почео припрему за израду тог врло амбициозног документа који ће укључивати ширу групу људи који могу допринијети својим знањем и искуством. Као плод тога изаћи ће документ који ће бити обавезујући за било кога другог у будућности ко би био задужен за његову реализацију – изјавио је Ристић за "Дан".

Сматра да је Котору потребан озбиљан план који ће предвиђати проценат у којем се могу обављати одређене привредне активности, како Стари град не би био оптерећен радњама истог карактера, при чему треба узети у обзир чињеницу да у њему станује одређени број грађана.

Када су у питању сувенирнице, којих је у Старом граду стотињак, радиће се на промоцији домаће радиности, па ће, у сарадњи са ресорним секретаријатима, ЛТО за људе који производе рукотворине и баве се ревитализацијом заната, који су типични за Котор кроз вјекове, покушати да смањи одређене дажбине.

– Ту би требало предвидјети производњу папира и репринте старих докумената, реплика новчића из которске прошлости, па зашто не и металних предмета на традиционалан начин, јер је Котор био препознат и по ковачима. Уколико се на прави начин људима презентује да од тога могу да живе, ако их научимо и финансијски помогнемо да покрену тако нешто, мислим да ће постојати интересената – оцјењује Ристић.

Производна економија је гарант будућности

Јован Ристић подсјећа да у Котору већ сада постоје људи који производе предмете из примјењене умјетности, накит и мале украсне предмете, па чак и озбиљне умјетничке, а појавио се и велики број сликара аматера.

– Дакле, имамо много талентованих људи, само их треба мотивисати, усмјерити и дати им шансу да раде. Исто тако ће у угоститељству постојати одређени број угоститељских објеката који ће хтјети да продају специјалитете локалне кухиње, зашто не и континенталне црногорске кухиње и да то праве искључиво од домаћих производа. Генерално, производна економија је оно што је гарант будућности опстанка једне земље. Пружање услуга је врло крхка грана економије, дакле морамо се мало више оријентисати на производњу – наглашава Ристић.

Кроз међународни пројекат биће омогућено да у једном општинском простору дјелатност обавља неко од занатлија и умјетника који се бави традиционалном умјетношћу.

– Конкурс је објављен, а у ужем избору су госпође које се баве израдом добротске чипке. Оне су као предлог сувенира урадиле, јер је и то тема пројекта, детаљ добротске чипке упакован у ручно рађене дрвене кутије. То је заиста престижан поклон за било кога ко жели да има нешто аутентично са ових простора и на томе се нећемо зауставити. Постоји доста тема на основу којих би се могли направити репрезентативни сувенири. Мислим да би они требало да дођу као продукт рада управо ових занатских радионица које би требало да мотивишемо и да отворимо у наредном периоду, констатовао је Ристић.

Иначе, за сада у Котору се израдом добротске чипке професионално баве Мила Мошков и Слађана Вучетић.

Izdvojeno

31. jul 2021 22:30