Жлијеби, бисер градитељства / К.М.

Кад би потекла вода, у МЗ Камено – Жлијеби дошле би ријеке туриста

Пројекат за Камено требало би да буде завршен са свим ревизијама до августа како би ушао у буџет Општине за наредну годину, казао је Становчић, изразивши наду да ће 2023. године добити воду са градског система, преко резервоара Сушћепан

Водоснабдијевање залеђа Херцег Новог, посебно Мјесне заједнице Камено – Жлијеби, проблем је број један, који тражи хитно рјешавање, зарад привредног и туристичког развоја тог дијела града. У поменутој мјесној заједници годинама настоје да нађу рјешења, како би се прикључили на градски систем водоснабдијевања и ријешили егзистенцијално питање мјештана, привредника, као и домаћих и страних инвеститора, који у све већем броју долазе и граде куће на том подручју.

Горан Становчић, предсједник МЗ, нагласио је да је ријеч кључном проблему за чије рјешавање имају подршку локалне управе.

-У сарадњи са Општином, пројекат за водоснабдијевање Каменог ради фирма "Хидро систем" из Подгорице, у власништву Драга Чачића, која је израдила и пројекат за водовод на Луштици. Пројекат за Камено требало би да буде завршен са свим ревизијама до августа како би ушао у буџет Општине за наредну годину, казао је Становчић, изразивши наду да ће 2023. године добити воду са градског система, преко резервоара Сушћепан.

Диздарица недовољна

Становчић истиче да од водоснабдијевања зависи и развој пољопривреде којом се бави велики број домаћинстава. Иначе, водом се снабдијевају са локалног изворишта на Диздарици из каптаже која је направљена 1903. године, за вријеме Аустроугарске. Око 80 одсто потрошача је развело воду са тог изворишта, у чему им помаже и мјесна заједница. Преко љета пресуши извор па се снабдијевају цистернама.

-Привредници су исказали спремност да доведу секундарну мрежу до својих објеката, вјерујем да ће сви да финансирају. Рачунамо можда и на стране инвестиције, које би се оствариле преко фондова. Многи хоће и да улажу у изградњу цјевовода. Вода је живот, па би требало да је доведемо што прије. Све више људи се враћа домаћој производњи. Вода би била добра перспектива и за та домаћинства, за производе за које сигурно имају отворено тржиште. Такође, би и еко -туризам процвјетао, као и остале дјелатности, својствене подорјенском крају, сматра Становчић.

Тиме би и Мокрине могле да ријеше питање водоснабдијевања. Идејним рјешењем је процијењено да би инвестиција износила око 800.000 еура. Становчић је члан Одбора директора предузећа "Водовод и канализација".

- С локалном управом настојимо да нађемо рјешења да доведемо воду у сва подорјенска села, са требињске стране, а око 30 литара у секунди било би довољно за Крушевице, Врбањ и друге орјенске засеоке, сматра Становчић.

Село Жлијеби јединствено због аутентичне архитектуре

Село Жлијеби истиче се аутентичном архитектуром, по којој је јединствено у Црној Гори. Куће и кровови су грађени од камених плоча, ручно вађених из сеоских мајдана, без коришћења везивног материјала. У тим мајданима камен се вади данас једнако као и прије 300 година, ручно, клинима, мацама, полугама и вјештином. Жељко Старчевић, археолог, сматра да Жлијеби представљају својеврсни музеј традициононалног градитељства које је неопходно сачувати.

-Покривање кровова каменом вјештина је која се преноси с кољена на кољено и нажалост не представља дио модерног градитељског умијећа. То је један од разлога због чега је сувозид на Унеско листи нематеријалне баштине човјечанства, појашњава Старчевић.

Никола Сикимић, житељ Жлијеби, успио је да користећи традиционалну технику обнови породичне куће у селу. Врата су отворена свим путницима и организованим групама туриста.

У осталим пројектима сарађују са Туристичком организацијом Херцег Нови, Парком природе "Орјен", Планинарским клубом "Субра" и другим субјектима. МЗ Камено-Жлијеби броји око 50 домаћинстава и 28 привредних субјеката, као и значајан број иностраних инвеститора, који су купили земљиште у овом живописном подорјенском селу па су све очи упрте у изградњу водоводне мреже, која би била прикључена на градски систем водоснабдијевања.

Становчић је казао да је ријеч о једној од развијенијих мјесних заједница с пословним капацитетима, фармама, рекреативном зоном, бициклистичком стазом, пењалиштима, видиковцима, аутентичним каменим селом Жлијеби, полетиштем за параглајдинг и полигонима за друге адреналинске спортове, као и с добром основом за бављење еко- туризмом.

-Потенцијали за развој планинског туризма су огромни. Ту је и пољопривреда, производња здраве, домаће хране, развој сточарства, као и ширење привредне зоне, која се измјешта из центра, тако да све више људи долази у Камено да ради и живи него што одлази у град. Због свега наведеног, иницијатива за водоснабдијевањем залеђа Херцег Новог потекла је из наше мјесне заједнице, казао је Становчић.