На планини Зелетин засијало свето знамење

На планини Зелетин, која се са бројним врховима простире између Комова, Проклетија и Виситора, освештан је крст којег су мјештани Улотине прије неколико година поставили на узишењу Говеђак. Крст је на преко 2.000 метара надморске висине, уз културно-забавни програм и присуство мјештана и њихових гостију, освештао парох горњеполимсо-гусињски Бојан Радуновић, рекавши да је ово свето знамење потврда да на овим просторима живи православни народ, спреман за подвиге и узвишена дјела.

– Требало је учинити подвиг и дати дио себе како би се на оволикој висини поставило ово свето знамење. Зато је радост доћи на ово мјесто, видјети овакву љепоту и природу, овакву творевину Божју и бити гост код тако добрих људи и домаћина – казао је, између осталог, парох Радуновић и пожелио да се мјештанима са сваким добром врати уложени труд.

Дружење уз хармонику

-Д.Ј.

Уз подсјећање да је крст подигнут уз благослов тадашњег епископа, а садашњег митрополита Јоаникија, један од организатора свечаности, мјештанин Баћко Влаховић нагласио је да је срећан што се на Зелетину, као у нека стара времена, поново окупио вјерни народ.

– Ово је догађај за памћење и потврда да нас још увијек има поред Лима. Жеља да се на оволикој висини окупимо око крста, као симбола вјере и нашег вјековног опстанка, била ја јача од сваке потешкоће – казао је Влаховић.

Сличног мишљења био је и Братислав Лула Шошкић, рекавши да овакви сусрети враћају вјеру и наду у неко боље сјутра.

– Данас се овдје као у стара вренема кад су се на Зелетину одржавали сабори, зачула момачка и дјевојачка пјесма, звук фруле, гусала и хармонике и узвишена ријеч која враћа вјеру у људе. Све то даје наду за човјека и за неко боље сјутра – нагласио је Шошкић, подсјећајући да је крст на Зелетину направљен од боровог дрвета које је обложено алуминијумском фолијом.

Наставак дружења на Зелетину настављен је, уз веселу трпезу и народно весеље, у катуну мјештана Улотине. Том приликом госте су забављали гуслар др Радован Фуртула, естрадни умјетник Будо Кастратовић и фрулаш Жељко Мартиновић.