<p>Детаљ са имања Муја Вреве у Пашића Пољу (архивски снимак)</p>

Детаљ са имања Муја Вреве у Пашића Пољу (архивски снимак) / М.Н.

На подручју бјелопољске општине житарицама биће засијано 5.000 хектара

Највише ће бити засијано кукуруза, 780 хектара, док је на преосталој површини планирано да се засије јечам, овас, раж и хељда, каже Фазила Полумента, руководилац општинског Сектора за пољопривреду

На подручју бјелопољске општине има око 2.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, а, према ријечима Фазиле Полументе, руководиоца Сектора за пољопривреду и водопривреду која ради у оквиру Секретаријата за економски развој, према плану прољећне сјетве укупно је планиран рад на 4.880 хектара површине.

– Када су у питању културе, у дијелу жита, највише је кукуруза на 780 хектара, док је на преосталој површини планирано да се засије јечам, овас, раж и хељда. Највише се од ратарских култура сију кукуруз и купус, јер се пољопривредници опредјељују за оно што им се у датом тренутку највише исплати. Када је у питању кукуруз, он се углавном користи за силажу. Пшеница се све мање сије као и јечам, раж и хељда – истиче Полумента.

Према њеним ријечима, у дијелу крмног биља засијано је дјетелине–луцерке на 105 хектара, као и травне смјеше на 78 хектара површине. Кад је у питању поврће, кромпира је највише, и то на 2.340 хектара, затим купуса на 780 и паприке на 325 хектара.

Полумента истиче да је у прошлој години пожњевено укупно кукуруза на 600 хектара,а да је добијено 4.200 тона, док је пшенице било на само 30 хектара и добијено 120 тона. Било је и 120 тона јечма на 30 хектара засијане површине, а хељда је била засијана на 30 хектара површине и било је 30 тона приноса.

Иако вренменске прилике нијесу биле баш наклоњене радови на газдинству Муја Вреве, у бјелопољском селу Пашића Поље увелико су почели. Ради се на њиви и малињаку.

– Извршили смо припрему парцела на којима ће се садити кромпир,као и оних парцела предвиђених за сјетву јарих жита. Такође, у току је и прихрана озимих жита, односно пшенице, ражи и јечма. Сјетва озимих жита биће обављена у првој половини априла, а садња кромпира 20 априла – каже Врева.

Повећане субвенције

Секретар Секретаријата за предузетништво и економски развој Слободан Мишо Јелић каже да се све више пажње посвећује пољопривредним произвођачима, тако да су они у прилици да користе субвенције како из оптштинског тако и агробуџета државе.

- Субвенције смо општинским буџетом повећали за 50.000 еура, тако да је ове година издвојено 300.000 еура. Планирано је повећање засијаних површина за око 30 одсто. Највише смо опредијелили за субвенције у производи млијека, односно откуп и прераду. За три ратарске културе, засијане на парцели од 10 до 30 ари, пољопривредник добија 300 еура помоћи. Уз то и Влада даје за хектар засијаних житарица по 500 еура, као и пластеникеж -каже Јелић.

Врева додаје да по плану који имају на газдинству, гдје ради читава његова породица, планирају да се сјетва кукуруза и пасуља обави почетком маја. Такође, крaјем маја биће засијена и хељда. На свом имању, Вреве сије житарице на око два хектра површине, што озимих, што јарих жита, док ће на око 50 ари бити засијан кромпир, кукуруз и пасуљ.

– Велики проблем за прољећну сјетву представља поскупљење горива и минералних ђубрива. Нијесам сигуран у колико ће се то лошој мјери одразити на рад нас пољопривредника – каже Вреве који и поред свега очекује добар принос на свом имању. Каже да производи за себ и породицу, али има и за продају.

– Брашно и остале производе пласирам како на домаће, тако и иностарно тржиште. Углавном су то стални купци који су задовољни квалитетом – наглашава Врева.