Мигранти у главној градској улици у Пљевљима / фото: Б.Је.
19/07/2021 u 07:50 h
Božidar JelovacBožidar Jelovac
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Напуштена фабрика "Оптел" у Пљевљима идеално склониште за мигранте

У фабричким халама се виде трагови боравка људи, а од станара Дрварске улице, као и од таксиста сазнајемо да мигранти у фабрику долазе са првим мраком, а одлазе у раним јутарњим сатима

Мигранти из арапских земаља, који већ неколико година пролазе кроз Пљевља на путу према западноевропским земљама, нови смјештај за конак су пронашли у напуштеним халама некадашње војне фабрике "Оптел". Фабрика која је осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека производила електронску опрему за Југословенску народну армију и Војску Југославије, већ одавно не ради и тренутно се налази у власништву компаније "Вектра". Како је напуштена и налази се ван града фабрика је веома подесна да се мигранти склоне од кише и ту преноће. Додатна је повољност за мигранте, како смо се јуче увјерили, што је фабрика без икаквог обезбјеђења. Велика капија за улаз моторних возила је закључана, али су сви други пролази отворени. У кругу фабрике, иако је недавно стечајни управник Радојица Грба тврдио да постоји обезбјеђење, јуче никога нијесмо затекли.

У фабричким халама се виде трагови боравка људи, а од станара Дрварске улице, као и од таксиста, сазнајемо да мигранти у фабрику долазе са првим мраком, а одлазе у раним јутарњим сатима и иду даље преко границе Црне Горе.

image

Слободан улаз у бившу војну фабрику „Оптел Вектра”

фото: Б.Је.

Претходних дана смо имали прилику да у више наврата снимимо веће групе миграната који су аутобусима долазили у Пљевља из правца Подгорице. Слободно се крећу кроз сам центар града, а потом са првим мраком крећу Ловћенском и Дрварском улицом према напуштеној војној фабрици. Ранија пракса да бораве по градским парковима и да ноћијевају по угоститељским објектима је прекинута. Из Мреже невладиних организација сјевера тврде да, када су у питању мигранти, постоје два основна проблема. Први је чињеница да је граница са Црном Гором и Албанијом, као и са Србијом на потезу према Метохији, лоше обезбијеђена. Други проблем се односи и на то да на мигрантима неко добро зарађује.

– Мигранти несметано долазе уз коришћење авионског превоза у Приштину и Тирану, а потом илегално прелазе границу са Црном Гором. Значи, имамо лоше обезбијеђену границу па мигранти лако прелазе и потом долазе у Пљевља, одакле иду даље према Босни и Херцеговини. У Црној Гори се хумано поступа са мигрантима, али се недовољно добро контролише њихово кретање. Притом, не води се довољно рачуна да се заштити становништво и имовина у пограничним селима. Треба добро испитати ко све превози мигранте. Сасвим је јасно да то не раде таксисти. Све личи да мигранти омогућавају некоме у Црној Гори, па и у Пљевљима, добру зараду, односно мигранти су нечији добар посао – тврде из Мреже невладиних организација сјевера.

Обезбиједити безбједност локалног становништва и имовине

– Неопходно је у потпуности осигурати безбједност наших грађана и обезбиједити пуну контролу над мигрантским групама. Сву штету коју они нанесу нашим грађанима неко мора надокнадити. Свакако, ако држава не успијева да добро обезбиједи границе, онда треба да надокнади штету – сматра Милан Лекић, предсједник пљеваљског одбора Нове српске демократије, уз напомену да су често грађани и у самом граду уплашени појавом миграната, јер је у претходном периоду било неколико случајева да су мигранти учествовали у крађама, а притом често долази и до сукоба одређених мигрантских група.

– За похвалу је веома велика хуманост наших грађана, који не показују никакву нетрпељивост према тим људима, који су оставили своје домове и кренули на пут како би дошли до бољег живота – истиче Лекић.

Последњих година мигранти почињу да долазе у Пљевља са доласком прољећа, а потом све до јесени иду преко планине Ковач у сусједну Републику Српску, одакле настављају даље пут према европским земљама. На путу преко планине Ковач, у више наврата, изазвали су пожаре, гдје је страдало више пословних и стамбених објеката. Често се дешавало да мигранти проваљују у празне куће да би преспавали, а мјештани Поблаћа, Потковача и села на планини Ковач тврде да су забринути за своју безбједност. Старија лица кажу да често не смију да напусте куће, јер се плаше да им мигранти не направе штету или угрозе њихову безбједност. Током зимских мјесеци, када се температуре спусте испод нуле, када снијег замете путеве преко планине Ковач и мигранти престају да иду овим правцем у Европу.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

24. septembar 2021 00:50