Ових дана се навршило 13 година од како је срушена беранска Циглана, најстарији привредни колектив у овом граду, који се налазио у власништву подгоричког предузећа Кател. За све ове године нико није одговарао за пропаст тог предузећа, нити су предузете икакве мјере да се на том мјесту изгради нова фабрика. Тим поводом бивши радници Циглане су изразли огромно разочарење због, како су навели, неодговорног односа државних органа по питању оживљавања производње и преиспитивања неуспјелих приватизација у Беранама.
-Послије свега могу да кажем да су берански привредни колективи и радници који су радили у њима доживјели прави геноцид, јер на нас за сво ово вријеме нико није окренуо главу, већ смо заједно са нашим породицама препуштени свеукупном пропадању. Нико нас није ни питао како смо и можемо ли дјеци хљеба да купимо. Бројне моје колеге су у међувремену крајње понижене отишле на онај свијет, многи се и даље налазе на бироу рада, док су само ријетки успјели да се домогну неког другог посла. Уз ту свеукупну срамоту иде и сазнање да правосудни органи нијесу ни прстом мрднули да пред лице правде изведу оне који су, газећи купопродајне уговоре, уништили наше предузеће. Такав привредни злочин пратило је само декларaтивно залагање о изградњи нових фабрика, од којих није било ништа. Послије свега остала су смо сјећања и велика радничка горчина - навео је некадашњи предсједник радничког синдиката Веско Радичевић.
Циглану је 2005. године приватизовало је предузеће Кател из Подгорице, чији је власник Петар Ђуришић. Он је марта 2008. године одлучио да прекине производњу и хале поруши до темеља, под изговором да ће на истом мјесту направити модерну фабрику и да ће кроз улагање одређених средстава, осавременити производњу, обезбиједити рентабилност пословања и запослити додатну радну снагу. Но, сва његова обећања остала су само мртво слово на папиру, јер и поред посредовања представника Владе Црне Горе и Општине Беране цијела прича се, послије бројних протеста и састанака, завршила увођењем стечаја, када су радници упућени на биро рада. У међувремену фабричка имовина се седамнаест пута нашла на продаји, да би на последњој лицитацији била нуђена за једанаест пута мању цијену од оне која је утврђена приликом првог надметања. Послије свега Циглану јe, прије шест године, за 145.000 еура, купио Беранац Никола Обрадовић, али ни до данашњих дана није урађено ништа у циљу покретања било какве производње на мјесту некадашње Циглане.
