Општина Пљевља по основу пореза на промет непокретности приходовала свега 59 хиљада еура

Да је пандемија корона вируса преполовила продају некретнина у пљеваљској општини најбоље се може видјети по чињеници да је локална управа у прошлој години по основу пореза на промет некретнина приходовала свега 59.142 еура. У локалној управи су током 2018. године планирали приход по основу пореза на промет непокретности у износу од 70 хиљада еура, али је у тој години остварен приход од 115 хиљада еура. У наредној 2019. години план је био исти, а остварен је приход од 111 хиљада еура. У прошлој години, вођени ситуацијом из претходних година, планиран је приход у износу од 90 хиљада еура али је дошло до пада промета некретнина и остварења буџетског прихода од свега 59 хиљада еура или 65 одсто од плана.

-Ако имамо смањење прихода од пореза на промет непокретности, сасвим је сигурно да је дошло до пада промета у прошлој години иако није дошло до смањења стопе опорезивања непокретности приликом продаје - каже за "Дан" вршилац дужности директора Управе локалних прихода Владимир Џуверовић уз појашњење да се плаћа порез при продаји непокретности од осам одсто и да се ради о уступљеном приходу локалној управи.

-У овом случају осамдесет одсто пореза иде локалној управи, а држави двадесет одсто - каже Џуверовић.

У Општинском одбору Нове српске демократије тврде да до пада промета непокретностима није једино довела пандемија корона вируса, већ да је то последица дугогодишњег неулагања у развојне пројекте на простору пљеваљске општине.

-Имамо вишедеценијску праксу извлачења добити из природних богастава пљеваљске општине и исто тако вишедеценијско неулагање у ову средину. У насељу Гуке имамо ситуацију да се гради основна школа седам година и та иста школа не постаје деветоразредна већ остаје на нивоу петоразредне школе, која и данас ради у саставу матичне школе у насељу Моћевац. У истом насељу пет година се најављивала градња дјечијег вртића и исти се ове године гради. Десет година је најављивана рекултивација депоније јаловине руде олова и цинка у насељу Градац и сада имамо кашњења у реализацији тог пројекта. То су примјери како се инвестира у Пљевља, док с друге стране пљеваљска предузећа у државном власништву послују са профитом и држави доносе милионске приходе- истиче предсједник пљеваљског одбора Нове Милан Лекић и појашњава да таква пракса доводи до исељавања становништва али и до пада продаје некретнина, односно до пада потражње за непокретностима.

Према његовим ријечима постоји низ добрих пројеката у које је требала држава да инвестира, односно да уложи новац како би дошло до отварања нових радних мјеста и како би дошло до задржавања младих.

-Не може се из ове средине само узимати већ се у исту мора улагати. Неке од сировина које се сада експлоатишу не могу се обновити и зато се мора улагати и у оне гране које нијесу везане са чистом експлоатацијом тих сировина. Првенствено треба водити рачуна о покретању индустрије грађевинских материјала и производњи хране- каже Лекић и подвлачи да пљеваљска општина за то има капацитета а да би се са таквим пројектима покренуо један нови живот који би омогућио и бољи промет непокретностима.

Према подацима Монстата у првом кварталу ове године дошло је до раста цијена станова на сјеверу Црне Горе и тај раст се односи на новоизграђене станове. Па је просјечна цјена метра квадратног стамбеног простора 849 еура.