Петрова црква / -Милован Нововић
15/06/2021 u 07:00 h
Milovan NovovićMilovan Novović
StoryEditor

Петрова црква и Градска џамија у Бијелом Пољу важне за туристе

Градска (Јусуф) џамијa на садашњој локацији налази се од 1741. године, а кажу да су је за 48 сати, камен по камен, на рукама пренијели мјештани из села Јабучино, у колони дугој десетак километара

Културни и вјерски туризам је значајан сегмент туристичке понуде Бијелог Поља и судећи по бројности културно-историјских споменика и вјерских објеката, бјелопољска општина има чиме да се подичи и шта да понуди гостима који, осим лијепе природе и разноврсне традиционалне кухиње, желе да упознају и нашу културну баштину, каже Бобан Шестовић, професор историје и лиценцирани туристички водич.

image

Бобан Шестовић

-Приватна архива

– Туристички обилазак града започиње са трга, причом о Споменику палим борцима и звијезди петокраки, која се налази у Ћуковцу.

image

Споменик палим борцима

-Милован Нововић

Слиједи посјета Кући Риста Ратковића, Парку пјесника, Музеју, па Петровој цркви коју је 1196. године подигао хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Црква од самог почетка постаје културни и просвјетитељски центар у долини Лима. У њој се учи читање и писање, а оснива се и преписивачка школа за монахе. О њеном значају најбоље говори податак да је 1254. године овдје пренесена епископска столица из Стона. Владари из лозе Немањића придавали су јој велики значај, постављајући за њене епископе провјерене пријатеље или истакнуте чланове своје породице. Урош Први је за епископа поставио рођеног брата Предислава. Познато је да су у овоме храму столовала двојица светитеља – Свети архиепископи Данило Други и Свети Сава Други, као и епископи Јосиф, Лонгин и Максим – истиче Шестовић и додаје да је незаобилазна и посјета Градској (Јусуф) џамији, која се на садашњој локацији налази од 1741. године.

Мирослављево јеванђеље на листи Унеска "Памћење свијета"

Бобан Шестовић истиче да је Петрова црква најзначајнија због своје историје.

– Овај важан вјерски објекат потиче из 12. вијека и познат је и по томе што је за њега писано чувено Мирослављево јеванђеље, најважније дјело словенске писмености које је уврштено на Унеско листи "Памћење свијета". По својој љепоти и вриједности Мирослављево јеванђеље јединствено је у историји свјетске културе. Данас се чува у Народном музеју у Београду. Мирослављевом јеванђељу недостаје један лист. Њега је, током посјете Хиландару 1845. године, одушевљен љепотом до тада невиђеног рукописа, исјекао руски архимандрит, а касније и владика кијевски Порфирије Успенски. Тај 166. лист Мирослављевог јеванђеља чува се у Руској Националној библиотеци у Петрограду – прича Бобан Шестовић.

– Џамија је ту пренесена из села Јабучино, пет километара удаљеног од града, како по повлачењу турске војске не би била препуштена пропасти. Кажу да је камен по камен, на рукама мјештана, у колони дугој десетак километара, пренесена за 48 сати. У харему (дворишту) џамије налази се и неколико мезара, међу којима и гроб имама хафиз Мустафе Гушмировића, због чега ову џамију често називају и Гушмирска џамија – појашњава Шестовић.

image

Градска џамија

-Приватна архива

Међу бројне културно-историјске споменике и вјерске објекте у општини, који свједоче о богатом културном наслеђу, Шестовић истиче и храм Светог Николе у Никољцу, затим Богородичину цркву у Вољавцу, Цркву Светог Николе у Подврху, Цркву Св. Јована у Затону и др.

Izdvojeno

24. jul 2021 17:49