Дрвопрерађивачи из Плава протестовали скоро цијеле године / -Д.Ј.
01/01/2022 u 08:38 h
Darko JovovićDarko Jovović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Протести дрвопрерађивача трасирали пут до новог и бољег концепта управљања шумама у Плаву

Ми смо практично голим животима устали у борбу против накарадног концепта управљања шумама и на крају су и одговорни у Управи за шуме схватили да смо били у праву и понудили нови концепт, што говори да наша борба није била узалудна – каже Еско Барјактаревић

У општини Плав питање искоришћавања природних ресурса, а прије свега шума, била је једна од главних тема која је и у години за нама заокупљала пажњу шире јавности. Са бројних протеста дрвопрерађивача, представника невладиних организација и грађана тражено је да се државне шуме ставе у функцију развоја локалне заједнице. Поручивано је да ће народ овога краја свим расположивим средствима спријечити привилеговане концесионаре да врше даљу експлоатацију дрвне масе на начин како су то досад радили. Истицано је да је општина Плав последњих деценија, због недомаћинског управљања природним ресурсима, доживјела свеукупну развојну стагнацију.Плавски дрвопрерађивачи послије свега истичу да је њихова борба, бар донекле, уродила плодом и да су одговорни у Управи за шуме коначно добрим дијелом разумјели потребу да се кроз обезбјеђивање сировине, створе услови за финалну прераду дрвета.

image

Посјечена стабла у шумамама на простору општине Плав

-Д.Ј.

-Морао се заиста дићи глас и не сложити се са концесионом политиком која је последњих деценија сповођена у Црној Гори и на територији наше општине. Каква је то концесиона политика када по тим правилима народ није могао да дође до дрвета за огре, док смо ми дрвопрерађивачи били лишени могућности да набавимо сировину за рад. Све се то дешавало јер су комплетне концесије на шуме, по мизерним цијенама, уступане привилегованим концесионарима. Ми смо практично голим животима устали у борбу против тако накарадног концепта управљања шумама. То кроз шта смо на том путу пролазили тешко је ријечима описати. На крају су одговорни у Управи за шуме схватили да смо били у праву и понудили нови концепт по ком ћемо и ми дрвопрерађивачи и грађани моћи да дођемо до дрвне масе. Све то говори да наша бирба није била узалудна – нагласио је Еско Барјактаревић у име плавских дрвопрерађивача.

Уклонити оштећена стабла из Националног парка

Дрвопрерађивачи су затражили де се што прије распише тендер на основу ког би се приступило сјечи и уклањању оштећених и порушених стабала четинарске и букове шума у дијелу Националног парка "Проклетије".

-На подручју Нациоанлног парка "Проклетије", односно у тамошњим шумама, налази се мношто такозваних извала. Међу тим стаблима има и дрвећа које је због старости почело да се суши. Таква стабла, како су и стручњаци препоручили, треба што прије уклонити са подручја Националног прака, јер она представљају опасност за пролазнике, а уједно пријете да пренесу болест на здраву висококвалитетну шуму. Међутум, одговорни у предузећу Национални паркови нијесу дали никакав одговор по овом питању, нити су предузели икакве активности да се поступи по препорукама надлежних стучњака – навели су из Удружења дрвопрерађивача.

И вршилац дужности директора Управе за шуме Срђан Пејовић недавно је новинарима казао да се нуди нови концепт управљања шумама гдје ће и држава и мали дрвопретађивачи имати више користи.

-Појединци су 20 година добијали концесије по ниским цијенама, девет еура лишћари и 17 четинари, а послије их препродавали неком другом, или извозили и тако остваривали енормне зараде. Зато код нас дрвопрерада практично не постоји, јер су појединци добили да користе шуму практично бесплатно, а циљ је био да се развије финална прерада, да се људи запосле и да то буде економски замајац развоја Сјевера Црне Горе. Тако и Управа за шуме остварује мањи приход него што је расход. По први пут дајемо јавни позив који није дискриминаторски који је правичан и у складу са јавним интересом државе - рекао је Пејовић.

image

Један од протеста дрвопрерађивача одржан и на Чакору

-Д.Ј.
Заштитити Чакор

Предствник невладиног удружења "Клуб Велика", Гојко Кнежевић каже да подржава настојања да се заштите шуме и да то питање озбиљно треба да третирају и државни органи. Истакао је да посебну заштиту заслужује планина Чакор.

-Кључни пројекат нашег удружена је проглашење Чакора за парк природе. То је подручје гдје се шума сјекла немилице. Ако се настави као досад ми о томе узалуд причамо. Овдје се ради очигледно о великој корупцији и томе треба стати на крај. Наше залагаље је да то ураде државни органи, а ако они то не желе онда је пуно право народа да се побуни и стане у одбрану наших вриједности – нагласио је Кнежевић.

Дрвопрерађивачи Плава истичу да Пејовићеву констатацију поткрепљује податак који указује да на подручју Плава ради свега десетак радника у области дрвопрераде, иако их је некада било 500.

-Ми више нијесмо имали времена за чекање, јер смо сваки дан гледали као привилеговани концесионарио наочиглед надлежних државних органа уништавају наше шуме. У питању је права касапница, док су многи били приморани да затварају своје погоне због недостака сировине. Јасно смо ставили до знања да се, уз строгу заштиту природних ресурса, морају заштитити интереси локалног становништва и дати шанса дрвопрерађивачима да, бавећи се финалном прерадом дрвета, лако долазе до сировине, што до сада није био случај. Вјерујемо да долази вријеме када ће се схватити колико је дрвопрерада значајна и шта су потребе локалног становништва, а не само оних који су навикли да се богате преко ноћи – каже Неџад Цецуњанин један од плавских дрвопрерађивача.

image

Обловина одлази, финалних призвода нема

-Д.Ј.

Подршку захтјевима да се рационалније користе природни ресурси давао је и предсједник општине Плав Нихад Цановић истичући да се, уз поштовање закона, морају тражити ваљанија рјешања за управљање шумама.

- Ја сам како предсједник општине цијело вријеме апеловао на Владу, ресорно министарство, као и на Управу за шуме да имају слуха за потебе локалног становништва, јер није нормално да сву дрвну грађу добију концесионари са стране док локалном становништву није остало ни за основне потребе – истако је Цановић.

Штета огромна због недостатка финалне обраде дрвета

Дрвопрерађивач Един Шаркиновић тврди да држава и локалне заједнице губе огромне приходе због тога што се не врши финална обрада дрвета.

-Концесионар је добијао чамову дрвну масу по 17 еура. Тако 5.000 кубика добије за 85.000 еура, а ПДВ на ту суму износи 17.500 еура. Ако би ту количину сировине изрезали, осушили и углачили на стандардну дебљину добили би вриједност од 1.550.000 еура, а ПДВ би био 325.000 еура. Неке сложеније обраде, попут израде врата, доносиле би троструко веће износе. Овај примјер довољно говори колико се губи што нема финалне обраде и што се шума извозила у обловом стању – навео је Шаркиновић.

Из невладиних организација сматрају да је погубно што су само незнатна средства од концесионих накнада усмјеравана за развој локалне заједнице.

- Да су се којим случајем предвиђена средства од концесионих накнада усмјеравала за развој Плава не би имали оваку развојну стагнацију. Због таквог односа Плав је постало мјесто гдје се не може оргтанизовати неки ваљани живот и није се чудити што наша младост одлази у неке срећније крајеве. Са друге стране сваки дан смо гледали тешке камионе натоварене балванима, како ремете природну равнотежу и уништавају нашу муку. Погубно је што су домаће институције пред таквим појавама затварале очи – у име невладиних организација каже Рашит Марковић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

14. maj 2022 04:52