<p>Објекат социјалног становања на Капином Пољу</p>

Објекат социјалног становања на Капином Пољу / -Б,Б,

СО Никшић разматра могућност градње објекта за социјално угрожене: Расположиви станови одавно попуњени

Неопходно је да изградимо стамбене објекте за наше грађане у стању социјалне потребе, а досад су углавном сва средства усмјерена на расељена лица, ромску популацију, јер су страни донатори имали своје приоритете, каже мр Татјана Бјелетић

На дневном реду нареде сједнице Скупштине општине Никшића требало би да се нађе одлука о рјешавању стамбених потреба по основу права на социјално старање. Услиједило би објављивање јавног позива за додојелу стамбених јединица, али се то у неком догледном времену неће догодити. Разлог је, појашњава за "Дан" руководилац Одјељења за здравствену, социјалну и дјечију заштиту мр Татјана Бјелетић, што Општина тренутно нема слободних станова за социјално угрожене грађане.

– Јавни позив се планира у случају да будемо имали слободних стамбених јединица, а за сада их немамо. Ријетко нам се ослободи нека стамбена јединица. Најчешће се то дешава након смрти корисника станарског права који је живио сам, а веома ријетко уколико корисник ријеши стамбено питање па нам врати кључеве – појашњава Бјелетић.

Општина Никшић на располагању има 466 стамбених јединица од којих, према подацима Дирекције за имовину, 18 није уписано у катастар и за то ће бити покренута процедура. Највише станова је у насељу Хумци гдје је у неколико објеката укупно 131 стан, углавном за расељена и избјегла лица. У насељу Грачаница је 18 станова за социјално угрожене, као и 21 за ромску и египћанску популацију. Општина располаже и одређеним бројем стамбених јединица у згради "100 гарсоњера", насељу под Требјесом, згради "Десетка" и на Капином Пољу.

– Разматрају се парцеле у власништву Општине које би могле да се користе као локације за социјалне станове. То је можда и први корак да лоцирамо гдје можемо искористити земљиште како бисмо касније повлачили средства из страних фондова за објекте јер, пошто су у питању велика средства, Општина то не би могла сама. Било би корисно кад бисмо то урадили јер сматрам да је неопходно да изградимо стамбене објекте за наше грађане у стању социјалне потребе. Углавном су досад сва средства усмјерена на расељена лица, ромску популацију јер су страни донатори имали своје приоритете. А ми бисмо требали наћи модел да учинимо то за наше грађане – истакла је Бјелетић.

Из „Десетке” нема исељавања

Зграду "Десетка" држава је дала Општини на располагање, а у њој је око 50 стамбених јединица. Њени станари су углавном бивши радници Жељезаре, али су доведени у проблем када је један од власника фабричког погона зграду предао држави у замјену за отпис пореских дугова.

– Приче о исељавању нема. Кад нам је држава дала на располагање објекат ми смо само утврдили једну детаљну евиденцију станара, онога што су они уложили у стамбене јединице. Према мом мишљењу, апсурдно је дирати људе који ту живе већ годинама, посебно ако су им станови додијељени од радне организације. А, са друге стране, жао ми је што можда у тој ситуацији не постоји могућност откупа, да ли ће бити новим законом не знам, али по садашњем закону може само закуп који је минималан, 20 центи по квадрату – нагласила је Татјана Бјелетић.

Последњи објекат за социјално угрожене Општина је уз помоћ "Хелпа" изградила 2019. године на Капином Пољу. Тада је срушена једна од старих барака, па изграђена нова за 12 породица. Иако је тадашња локална власт најавила рушење и друге бараке, то до данас није реализовано. Тај објекат је иначе у изузетно лошем стању, а у њему живи девет породица. Бјелетић каже да је у плану успостављање комуникације са "Хелпом" како би се обезбиједила средства.