Opekotine po rukama, licu, očima govore o drami koju je prije nekoliko dana preživio.

- Sami Gospod Bog me spasio. A sve se dogodilo nekako iznenada, neočekivano. Stavio sam džezvu da skuvam kafu na plinski rešo, nakon čega sam izašao u dvorište kuće. Nekoliko trenutaka kasnije kada sam prilazio vratima dnevnog boravka odjeknula je strahovita eksplozija. Plinska boca je pukla kao bomba! Stvorio se opšti haos, a užarena lopta kružila je iz ćoška u ćošak dnevne sobe, da bi potom „udarila“ na prozore, slomivši staklo. Gorelo je sve, samo su ikone, čuvarke moje kuće ostale čitave, čak i one papirne. Sve je bilo u plamenu, goreli su kablovi od televizora, sve se topilo - priča za „Dan“ Višnjić.

Naš sagovornik posebno ističe da je rije o  čudu Božijem jer su i grane od badnjaka koje čuva u sobi ostale neoštećene!

- Ni suvo lišće sa njih nije sagorelo! Ali zato jeste jakna kojom sam bezuspješno pokušao da ugasim vatru. Oči su mi bile zatvorene, kosu i bradu uspio sam nekako rukama da zaštitim. Kao što vidite ostale su velike opekotine, ruke su mi u zavojima i sada ne mogu da stvaaram. Plašio sam se da se požar ne prenese u susjednu sobu u kojoj mi je biblioteka od oko tri hiljade knjiga i svi moji rukopisi. Tu su i deo moštiju svetog Sergeja Radonješkog, kao poklon od ruskog patrijarha kada sam kao srpski radikal učestvovao na kongresu partije Vladimira Žirinovskog u Moskvi. Čuvam je kao najveću svetinju i zaštitnicu moje kuće, kao i ikone svetog Serafima Sarovskog, svetog Jovana Krstitelja, koji je moja krsna slava, kao i ikona svetog Save i mnoge druge koje su u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi od najviših vrijednosti. Da, ovdje se zaista desilo čudo Božije. I sad mi drhti glas od tog doživljaja kada vidiš da gori sve – kaže Višnjić, dodavši da su stvari nebitne, ali ikone se ne daju, one ne gore, jače su od stihije. Šta reći, nego da se pod ovim mojim krovom i na ovaj način pokazalo prisustvo Gospoda Boga - zaključuje Aćim Višnjić.