Pojačanje mirovnih snaga NATO-a počelo je na Kosovu poslije prošlonedjeljnih nemira na sjeveru zemlje, saopštila je Alijansa. Nasilje je izbilo nakon što su kosovske vlasti imenovale etničke albanske gradonačelnike na položaje u sjevernim opštinama, koji su izabrani sa odzivom od samo 3,5 odsto jer su većinski Srbi u regionu bojkotovali lokalne izbore.

U sukobima je povrijeđeno 30 pripadnika mirovnih snaga NATO-a poznatih kao Kfor i 52 srpska demonstranta.

„Oko 500 vojnika iz turske 65. mehanizovane pješadijske brigade činiće najveći dio pojačanja”, napisala je portparolka NATO-a Oana Lungesku na Tviteru.

Kao odgovor na krizu, NATO je odlučio da pošalje 700 dodatnih mirovnih snaga na Kosovo, pojačavajući svoj kontingent od 4.000 vojnika, a generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg rekao je u četvrtak da je spreman da pošalje još.

“NATO će biti u pripravnosti. Bićemo tu da obezbijedimo bezbjedno okruženje, ali i da smirimo i smanjimo tenzije”, rekao je on novinarima tokom sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Oslu.

Anketa: Za Kosovo bi se borilo 11 odsto Srba

Istraživanje Demostata sprovedeno u Srbiji od 24. aprila do 4. maja, u kojem je učestvovalo 1.600 ispitanika, pokazuje da je većina građana Srbije protiv bilo kakvog sukoba na Kosovu. Anketa je sprovedena prije posljednjih incidenata.

Prema istraživanju, 11 odsto ispitanih bi se borilo za Kosovo, dok je 65 odsto njih protiv bilo kakvog sukoba na Kosovu, prenosi N1.

22 odsto ispitanika vidi Rusiju kao podršku Srbiji, a 20 odsto njih u toj ulozi vidi Evropsku uniju. Kada je riječ o odnosu prema Istoku i Zapadu, 30 odsto ispitanika je za Rusiju i Kinu, a 35 odsto za EU, Sjedinjene Američke Države i skandinavske zemlje.

Ako bi, pak, sjutra bio održan referendum o članstvu u Evropskoj uniji, procenat za i protiv je isti – 33 odsto.