Професор и декан Факултета политичких наука у Сарајеву Сеад Турчало очекује да ће Народна Скупштина босанскохерцеговачког ентитета Република Српска подржати формирање ентитетске војске и оснивање сигурносних агенција попут обавјештајне службе, вјерује да закони неће бити реализовани у првом кораку, док је за политичке партије које се сматрају босанским рекао да не разумију реалполитику, пише balkans.aljazeera.
Босна и Херцеговина налази се у највећој политичкој и сигурносној кризи од завршетка рата 1995, након што је члан државног предсједништва Босне и Херцеговине и де фацто челник Републике Српске Милорад Додик најавио да ће у том ентитету преузети надлежности од државног тужилаштва, Обавјештајне агенције, Управе за индиректно опорезивање и других државних тијела, а најавио је и једнострано повлачење Републике Српске из државних оружаних снага, те формирање ентитетске војске.
Додик, који има подршку Русије, залаже се за већу аутономију Републике Српске унутар Босне и Херцеговине, а у коначном и за отцјепљење тог ентитета, док га опозиционе партије оптужују да великим националним темама жели прикрити корупцију у ентитетској влади.
Изгледи за даље сукобе и подјеле
У посљедњим извјештају УН-у Високи представник међународне заједнице за БиХ Нијемац Кристијан Шмит наводи: „изгледи за даље сукобе и подјеле у БиХ врло су стварни“, док је у истом извјештају Додик означен као главна пријетња стабилности јер, како наводи Шмит, Републику Српску жели повући из уставног поретка успостављеног на основу Анекса 4 Дејтонског мировног споразума. За Шмита је то једнако отцјепљењу без проглашења, па упозорава да би игнорисање тог проблема могло имати опасне посљедице за регију.
Будући да је ово питање наставак неке врсте политичке каријере Милорада Додика, Турчало очекује да ће Додик у Народној скупштини Републике Српске „успоставити параинституције“, али да ће након тога застати и то представити као компромис с међународном заједницом, али само до неког сљедећег тренутка. Дипломате који представљају међународну заједницу у БиХ и досад су показали да су спремни на неку врсту трухлог компромиса, који могу представити као дипломатску побједу, рекао је Турчало.
-Биће то представљено као побједа, јер није дошло до чињеничног утврђење, није дошло до повлачења људи из оружаних снага, сигурносних институција и тако даље. Али, за неколико година можемо очекивати да оно што је де јуре, противуставно урађено, да се тада покуша реализовати у пракси- каже Турчало, који Додика води само као марионету једне шире и дубље политике.
Он вјерује да Европа, и шири запад о овом тренутку нијесу свјесни да дестабилизација Босне и Херцеговине може имати неку врсту домино ефекта у цијелој регији Западног Балкана, односно да може покренути дестабилизацију и Косова и Сјеверне Македоније, „али и Црне Горе која је већ дестабилизована“.
Босанске странке без идеје
На питање постоји ли простор да се проблеми у Босни и Херцеговини ријеше унутрашњим политичким снагама, уз помоћ али не искључиво снагом међународних партнера, Турчало каже да оно што се зове босанска политика, без етничких одредница, не разумије реалну политику.
-То су људи који живе изван реалне политике- каже Турчало. „У тренутку када имамо коалицију унутар Босне и Херцеговине, али и других држава које подржавају антиуставно дјеловање унутар Босне и Херцеговине, говорити само да то јесте противуставно и противзаконито, исто је као да лопову који краде у продавници кажете: ‘то није у складу са законом’, а затим очекујете да он одустане“.
С друге стране, каже Турчало, ослањање на међународну заједницу не би било проблематично да та босанска политика нуди начине на који јој међународна заједница треба помоћи, али тако нешто досад је изостало.
