Bugarska izvezla 80 odsto metalne industrije

Bugarska je prošle godine proizvela crne i obojene metale i proizvode od metala u vrijednosti od oko deset milijardi bugarskih leva (BGN) i izvezla ih u vrijednosti od preko osam milijardi BGN, što je 12 odsto ukupnog izvoza zemlje, prenosi Mina.

Izvršna direktorka Bugarske asocijacije metalurške industrije (BAMI), Politimi Paunova, kazala je da se u vrijednosnom smislu proizvodnja sektora nalazi na šestom mjestu među 27 država članica EU.

Bugarska proizvodi više od osam odsto elektrolitskog bakra u EU i preko sedam odsto olova u bloku.

Ona je dodala da je crna metalurgija u Bugarskoj prošle godine porasla 112 odsto, a obojena 113 odsto, prenosi BTA.

Prosječna plata u toj industriji je dvostruko veća od prosjeka u proizvodnji. Prosječno povećanje plata posljednjih godina je oko deset odsto, a za ovu godinu se očekuje rast od najmanje 20 odsto, što je u dijelu preduzeća već ostvareno.

Metalna industrija u Bugarskoj ima dobre izglede, s obzirom na ogroman rast potražnje za baznim metalima potrebnim za implementaciju Green Deala i digitalnu transformaciju. Da bi se to postiglo, međutim, potrebna su nova ulaganja u tehnološki napredak i konkurentan kvalitet i troškove proizvodnje.

“Moraju se ponuditi podsticaji za cirkularnu ekonomiju i reciklažu elektronskog otpada, što će povećati efikasnost i smanjiti zavisnost ove zemlje od inputa uvezenih iz trećih zemalja”, navela je Paunova.

Sirovine dobijene u Bugarskoj čine približno 25 odsto ukupnih, a prerađuje se sve više resursa koji se mogu reciklirati. U industriji obojenih metala, ta količina je porasla 20 odsto u poslednjih pet godina i sada iznosi preko 160 hiljada tona.

Najveća količina otpada koji se ponovo koristi dolazi od mrtvih olovnih baterija, koje već čine preko 40 odsto ukupne proizvodnje olova. Čelik se pravi samo od otpada od crnih metala. Industrija reciklaže dobija između 1,2 i 1,4 miliona tona iz lokalnih izvora. Značajan dio tog otpada se izvozi, dok industrija čelika uvozi neke od svojih inputa, uglavnom iz susednih zemalja.

Nagli rast cijena energije od druge polovine prošle godine rezultirao je padom proizvodnje i značajnim finansijskim gubicima za proizvođače cinka i olova. Proizvođači crnih i obojenih metala ostvarili su rast zahvaljujući visokotehnološkoj proizvodnji za građevinarstvo i automobilsku industriju. Povećani uvoz iz trećih zemalja, gdje se ne primenjuje zakonodavstvo EU, a energija je jeftina, povećava pritisak na sektor.

U velike metalurške kompanije uloženo je između 500 miliona i više od milijardu BGN, kazala je Paunova i dodala da su za izgradnju i rekonstrukciju objekata potrebne stotine miliona bankarskih kredita.