Шефови дипломатија Европске уније у понедјељак ће у Луксембургу разговарати о односима са Западним Балканом, у свјетлу сусрета високог представника ЕУ-а Джозепа Бореља с вођама из регије у УН-у, а “размотриће и прилике на сјеверу Косова”, наведено је у припремном документу засједања, јавља Al Јazeera Balkans.
Према изворима Вијећа министара ЕУ у Бриселу, Борељ би требао сажето извијестити министре иностраних послова Уније о стању на Западном Балкану и порукама које је добио од лидера региона, укључујући и недавни самит ЕУ – Западни Балкан у Словенији, преноси агенција Бета.
У Европској унији су, према ријечима европских дипломатских извора, озбиљну забринутост изазвала и посљедња дешавања на сјеверу Косова.
Односи ЕУ и Западног Балкана
Борељ је у Њујорку добио потврду америчког државног секретара Блинкена за став ЕУ да се сви спорови морају рјешавати кроз дијалог Београд – Приштина, као и да САД подржавају проширивање ЕУ-а на Западни Балкан.
Француски предсједник Емануел Макрон је након самита на Брду код Крања изјавио да би о односима Уније са Западним Балканом могли евентуално да се “дотакну” и шефови држава или влада ЕУ-а на засиједању 21. и 22. октобра у Бриселу.
Самит на Брду код Крања се завршио без јасне поруке ЕУ о изгледима партнера на Западном Балкану да се у неко догледно вријеме придруже Унији.
Макрон о укључивању Балкана у ЕУ
Њемачка канцеларка Ангела Меркел је након самита предочила да не мисли да је сврсисходно утврђивање неких датума за чланство за партнере са Западног Балкана, већ да то треба да услиједи “кад буду испуњени услови".
Макрон је саопштио да ће ЕУ ускоро одржати “суштинску расправу о геополитици Уније и проширивању”, у ситуацији кад међу чланицама Уније постоји подијељеност око јаснијих изгледа и корака за укључивање Западног Балкана у Унију.
Ставове Француске, али и још неких чланица Уније, Макрон је образложио тако што је рекао да се “мора најприје темељито преобразити функционисање ЕУ, јер је то већ тешко са постојећих 27 чланица”.
Макрон је нагласио да “Унија мора одредити своје вањске границе и размотрити политику и односе према сусједима, а посебно према Русији и Турској”, што другим ријечима значи да се сагледа кад и под којим условима би се “границе Уније” могле проширити и на Западни Балкан.