Finska se decenijama priprema za ruski napad i pružila bi jak otpor ukoliko do njega dođe, izjavio je danas načelnik oružanih snaga te zemlje, general Timo Kivinen.

- Naša zemlja je izgradila značajan arsenal oružja, ali pored vojne opreme, ključni faktor je to što će Finci biti motivisani da se bore - poručio je general Kivinen.

Nekada neutralna zemlja, Finska je 18. maja, zajedno sa Švedskom, službeno podnijela zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO zbog zabrinutosti da bi moglo da joj se desi ono što se desilo Ukrajini.

Od Drugog svjetskog rata, Helsinki je održao visok nivo vojne spremnosti.

- Mi smo sistematski razvijali našu vojnu odbranu upravo za ovu vrstu ratovanja koja se vodi u Ukrajini, uz masovnu upotrebu oklopnih snaga, ali i vazduhoplovstva - rekao je Kivinen.

Kako je ocijenio, Ukrajina je bila težak zalogaj za Rusiju, a to bi bila i Finska.

Ova nacija od 5,5 miliona ljudi ima vojnu snagu od oko 280.000 vojnika sa 870.000 obučenih rezervista.

Nije ukinula vojnu obavezu za muškarce kao što su to učinile mnoge druge zapadne nacije nakon završetka Hladnog rata.

Finska troši dva odsto svog BDP-a na odbranu, što je viši nivo potrošnje od mnogih zemalja NATO.

Oko 82 odsto ispitanika u anketi Ministarstva odbrane od 18. maja reklo je da bi bili spremni da učestvuju u nacionalnoj odbrani, ukoliko Finska bude napadnuta.

Kivinen je pozdravio odluku Finske za članstvo u NATO.

- Članstvo u NATO omogućilo bi Finskoj da pojača svoj kapacitet ranog upozoravanja, tako što će biti dio zajedničke kontrole vazdušnog prostora Alijanse - poručio je Kivinen.

Takođe je dodao da bi Finska imala koristi od odvraćanja, u kojoj je napad na jednu članicu napad na sve njene članice.

- Ipak, glavnu odgovornost za odbranu Finske i dalje će snositi Finska - poručio je on.