Жалбено вијеће Хашког трибунала jе, уз противљење предсједаваjуће судиjе Приске Матимбе Ниjамбе, потврдило првостепену пресуду коjом jе Ратко Младић проглашен кривим по десет тачака оптужнице – за учешће у геноциду у Сребреници, прогон, истребљење, убиство, депортациjу становништва, присилно премјештање становништва, терорисање становништва, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

Жалбено вијеће ниjе усвоjило жалбу Тужилаштва да Младић буде проглашен кривим за геноцид у шест општина у БиХ – Сански Мост, Власеница, Фоча, Котор Варош, Кључ и Приjедор – за шта jе првостепеном пресудом био ослобођен.

За усваjање жалбе тужилаштва гласало jе двоjе од петоро судиjа – Амината Енгум и Сеjмор Пентон.

Ратко Младић jе у притвору у Шевенингену од 31. маjа 2011. Ухапсиле су га власти Србиjе, 26. маjа те година, у Лазареву краj Зрењанина и изручиле Трибуналу.

Суђење jе траjало од 16. маjа 2012. до 15. децембра 2016. Током 530 радних дана, саслушано jе 169 свједока оптужбе и 208 свједока одбране. У спис су уведене и писане изjаве jош 214 свједока. Прихваћено jе 9.914 доказних предмета.

Хашки трибунал jе генерала Младића први пут оптужио 25. jула 1995, а оптужница jе више пута мијењана и допуњавана до 2011.

Прије него што се, у љето 2011, нашао у притвору у Шевенингену, генерал Младић jе, по налазима љекара, био преживјео три мождана удара.

За вријеме проведено у притвору, Младић jе био подвргнут броjним терапиjама и неколико пута jе оперисан, а 2013. се у судници захвалио Трибуналу што му jе спасао живот.

Одбрана jе, током цијелог процеса, указивала да се Младићево здравствено стање погоршава и да постоjи ризик од фаталног можданог удара.

Браниоци су тражили и да буде утврђено да ли jе Младић процесно способан.

Извештаjи судских љекара, с друге стране, говорили су да jе Младићево здравље задовољаваjуће и под контролом, као и да му се пружа сва потребна медицинска њега.