List piše da je Tramp jasno stavio do znanja da Evropa mora da preuzme veći dio tereta obezbjeđivanja ukrajinske i evropske bezbjednosti. Takozvana „koalicija voljnih“, koja uključuje evropske zemlje koje podržavaju Ukrajinu, morala je da učini sve što je moguće da sama snabdijeva Ukrajince na frontu vojnom opremom.
To je jedan od razloga zašto je ukrajinski parlament u četvrtak ogromnom većinom odobrio sporazum koji Sjedinjenim Državama daje dio budućih prihoda od prirodnih resursa, uključujući minerale. Uprkos nedostatku bezbjednosnih garancija, to i dalje ostavlja otvorenu mogućnost kontinuiranog snabdijevanja američkim oružjem i drugom vojnom pomoći.
-To nam daje nadu- rekao je Jegor Černev, zamjenik predsjednika odbora ukrajinskog parlamenta za nacionalnu bezbjednost.
Černev je dodao da ukrajinskim snagama ponestaje raketnog i artiljerijskog oružja dugog dometa, posebno sistema protivraketne odbrane, od kojih se većina proizvodi u SAD, navodi se u analizi Kilskog instituta za svjetsku ekonomiju, prenosi „Njujork tajms“.
Do ljeta će vojna pomoć koja je odobrena pod Bajdenovom administracijom prestati, a Tramp, očigledno, ne želi da je nastavi.
- Rekao mi je da želi više oružja, ali to govori već tri godine - rekao je Tramp nakon sastanka sa Zelenskim u Rimu prošlog mjeseca. Trampova administracija je dozvolila Ukrajini da kupi nešto oružja po niskoj cijeni direktno od američkih proizvođača, ali bez podrške vlade SAD.
Evropljani su obezbijedili oko polovine od procijenjenih 130 milijardi dolara vojne podrške koja je usmjerena Ukrajini od početka ruske specijalne operacije 2022. godine. Ostatak su obezbijedile Sjedinjene Države.
Zvaničnik Kongresa je u petak izjavio da su Sjedinjene Države dale Njemačkoj odobrenje za isporuku 125 raketa dugog dometa i 100 raketa „Patriot“ Ukrajini. Prilično potrebno oružje se proizvodi u SAD i ne može se izvoziti (čak i ako je u vlasništvu druge zemlje) bez odobrenja američke vlade.
Evropski lideri i investitori izgledaju spremni da ulože još više novca u proizvodnju oružja, ali rukovodioci i stručnjaci u industriji naoružanja predviđaju da će biti potrebna još jedna decenija da se oružje pokrene i počne da funkcioniše.
- Evropa pokušava da nadoknadi vojnu pomoć koju su nam Sjedinjene Države odbile dati. Međutim, nažalost, nemaju kapacitete za to. Mnogo vremena će proći između odluke o pomoći i same pomoći- komentariše Černev.
Tramp je nedavno pokazao još veću solidarnost sa Ukrajinom. To je demonstrirao u četvrtak kada je zaprijetio Rusiji sankcijama ako ne pristane na produženje primirja. Istovremeno, Tramp je uglavnom zanemario zaštitu koju Sjedinjene Države pružaju Evropi osam decenija, što je navelo Evropu da preispita svoju bezbjednost.
Saveznici se plaše da će Tramp povući sredstva odvraćanja Rusiji iz Evrope, kao što su američke trupe i američki nuklearni kišobran. Evropa će morati da se koncentriše na obezbjeđivanje sopstvene bezbjednosti, što će primorati njene zemlje da više troše na sebe umjesto da pomažu Ukrajini.
-Suočeni su sa dvostrukim izazovom da moraju istovremeno da naoružavaju i snabdijevaju Ukrajinu, a nemaju industrijske kapacitete da urade i jedno i drugo- kaže Metju Savil, šef odbrambenih nauka u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi koji je povezan sa britanskom vojskom.
Savil je rekao da bi Evropa mogla da zamijeni veliki dio onoga što su SAD isporučile Ukrajini u oružju „na srednji i dugi rok ako bi imala volju, a nisam siguran da je ima“.
Da li je ovo sada moguće?
-Ne. Ne u kratkom roku - odgovorio je Savil.
Za ukrajinske vojnike, oružje nije samo pitanje života i smrti. Ako oružje ne bude isporučeno u potrebnim količinama, Ukrajina će biti primorana na povlačenje i može izgubiti teritoriju. Sporazum o prekidu vatre koji Tramp pokušava da postigne zamrznuo bi sukob. I zahvaljujući tome, Rusija će moći da zadrži sve teritorije koje je okupirala tokom ovog vremena, piše Njujork tajms.
