Оштриjи однос Европске униjе (ЕУ) према Мађарскоj и Пољскоj с одгађањем исплате средстава за опоравак након пандемиjе и приjетњама санкциjама због недавних законских промjена коjе, како сматра Брисел, нарушаваjу владавину права, могао би продубити jаз између истока и запада у Униjи иако, барем из Варшаве, постоjе наговjештаjи промjене, пишу свjетски медиjи, преноси Радио Слободна Европа.
Новчана средства као ново оруђе
Европска униjа почела jе да ускраћуjе средства Пољскоj и Мађарскоj, поjачаваjући битку око демократских стандарда коjа продубљуjе подjелу Исток-Запад у Униjи, пише Волстрит џурнал (Тхе Wалл Стреет Jоурнал), указуjући да jе Брисел почео да користи новац за опоравак од пандемиjе у ескалациjи културних ратова с владама оптуженим за назадовање демократиjе.
ЕУ и већина влада на њеном западу забринути су због правних промjена у Пољскоj и Мађарскоj за коjе сматраjу да нарушаваjу владавину права, слабе независност судства и крше људска права. Посебно су забринути због настоjања Варшаве да потврди примат пољског закона над правом и судским одлукама Европске униjе.
ЕУ годинама води спорове с Пољском и Мађарском око питања као што су права хомосексуалаца, коjа су спорна тема у многим бившим комунистичким земљама. Конзервативни гласачи и политичари у региону тврде да Брисел од њиховог приступања Униjи 2004. све више користи своjа овлаштења да наметне западноевропске друштвене вриjедности над локалним стандардима.
Одлуке Европске комисиjе у посљедњих 10 дана о одлагању исплата Пољскоj и Мађарскоj, коjе су добиjале наjвише новца из фондова ЕУ, обиљежиле су наjагресивниjе потезе извршног тиjела ЕУ до сада. У jулу jе Комисиjа продужила рок до краjа септембра за разматрање приjаве Мађарске за седам милиjарди еура средства за опоравак од кризе изазване ЦОВИД-ом 19, а прошлог викенда jе истекао рок да одобри скоро 40 милиjарди еура помоћи Пољскоj, иако се разговори о томе настављаjу.
Брисел jе раниjе водио неуспjешне битке око владавине права с Пољском и Мађарском, али jе прошле године усваjањем плана опоравка од 750 милиjарди еура, коjи jе први пут финансиран заjедничким дугом ЕУ, добио ново оруђе. Та средства су формално повезана с лабавим критериjима коjи треба да осигураjу да се новац не изгуби услиjед корупциjе, с дискреционим правом Европске комисиjе за распоређивање новца.
Посљедњих мjесеци, додаjе лист, Европска комисиjа jе под све већим притиском да искористи своjа финансиjска овлаштења.
Главобоља око владавине права
Европска главобоља око владавине права претвара се у озбиљну мигрену, написао jе Политико (Политицо) уз оцjену да досадашњи напори Брисела – од правних поступака до приjетњи прекидом финансирања – нису успjели подстакнути промjену курса у Варшави и Будимпешти него су продубили постоjећи jаз доводећи у неизвjесност будуће односе двиjу чланица.
Jедан од начина коjим би се криза могла риjешити jе да Пољска и Мађарска, како истиче бриселски портал, одустану од неких контроверзних политика услиjед поjачаног притиска Брисела или увођења значаjних финансиjских санкциjа. Слични наговjештаjи долазе из Варшаве коjа jе дала назнаке да би могла промиjенити став о спорном дисциплинском виjећу за судиjе.
ЕУ jе средином jула издала привремени налог Пољскоj да одмах обустави активности “дисциплинског виjећа” Врховног суда – нове институциjе основане у оквиру спорних реформи пољског правосуђа.
Ипак, додаjе Политико, промjена курса значила би губитак подршке гласачке базе за обjе владе коjе се спремаjу за изборе у наредне двиjе године. Уколико би jедна од двиjе владе изгубила на изборима, то би могло довести до распада савеза Пољске и Мађарске и промиjенити динамику у Виjећу ЕУ, гдjе тренутно кроз право вета, jедна влада штити другу од потенциjалних санкциjа.
У теориjи, додаjе Политико, Пољска и Мађарска би могле изаћи из ЕУ или би их барем друге државе чланице политички могле гурнути према излазу – чак и ако се шансе за било коjи од ових исхода тренутно чине малим, нарочито jер су обjе владе имале велике користи од фондова ЕУ.
Истраживања су више пута показала да грађани Мађарске и Пољске подржаваjу чланство у Униjи. Само 39 одсто Пољака и 28 одсто Мађара вjеруjе да би њиховим земљама било боље ван ЕУ, показало jе истраживање Еуробарометра прошле зиме. Док jе пољска влада више пута нагласила да нема намjеру отићи, у Мађарскоj су чланови владаjуће странке Фидес (Фидез) премиjера Виктора Орбана, изразили помиjешано мишљење о чланству у ЕУ.
Могуће промjене у Пољскоj
Пољски премиjер Матеуш Моравjецки (Матеусз Мораwиецки) каже да жели постићи “неку врсту договора” с ЕУ усред сукоба око начина на коjи jе пољска влада настоjала дисциплиновати суце и других промjена у вези правосуђа, jавила jе агенциjа Асошиеjтид прес (Ассоциатед Пресс).
Његови коментари, након сличних сугестиjа предсjедника Анджеjа Дуде (Андрзеj) посљедњих дана, чини се да, указуjе АП, припремаjу терен за неке промjене у начину на коjи десничарска влада приступа раниjим измjенама у правосудном систему, по коjима jе странка имала нове овласти над судовима и именовањем судаца.
Пољски премиjер jе у интервjуу за провладину ‘Републичку телевизиjу’ 1. августа рекао да његова влада циjени чланство у ЕУ и да из тог разлога мора изгладити односе с Бриселом. Моравjецки се у jулу састао с предсjедницом Европске комисиjе Урсулом фон дер Лаjен (вон дер Леyен) ради разговора о владавини права и независности правосуђа.
Такођер, додаjе АП, Европска комисиjа jе заприjетила финансиjским санкциjама Пољскоj даjући jоj рок до 16. августа да уважи препоруке Европског суда правде о промjени постоjећих дисциплинских поступака против судиjа и суспензиjи Дисциплинског виjећа Врховног суда Пољске jер подрива независност судства и супротно jе праву ЕУ.
Влада у Варшави дуго jе тврдила да има искључиву одговорност за правосудни систем државе и да jе њен устав изнад закона ЕУ. Ипак, указуjе АП, чини се да сада Моравjецки и Дуда сугеришу промjену става док се предсjедник Врховног суда такођер заложио за измjену дисциплинских поступака како би се осигурало да буду у складу с правом ЕУ.
Земље коjе се придружуjу Европскоj униjи требале би, како поjашњава Асошиеjтид прес, да ускладе своjе законе и прописе с другим државама чланицама у подручjима од конкуренциjе и трговине до правосудних система и борбе против корупциjе.
Мађарско преиспитивање чланства
Истовремено, према писању британског Телеграфа (Тхе Телеграпх), Мађарска наjављуjе да би могла преиспитати своjу позициjу унутар Униjе у наредноj децениjи док се припрема за промjену статуса по коjем ће више уплаћивати за европски буджет, поново покрећући расправу уочи избора сљедеће године.
“Земља нема времена за кретање наприjед-назад. Зато ћемо национални план покренути из властитих средстава”, рекао jе за мађарске медиjе министар финансиjа Михалиj Варга (Михалy), jедан од умjерениjих чланова кабинета Виктора Орбана. Додао jе да би преиспитивање чланства могло добити нову перспективу нарочито “ако се наставе напади Брисела због наших избора вриjедности”.
Мађарска се придружила ЕУ 2004. године и увиjек jе из фондова узимала више него што jе уплаћивала, истиче британски лист додаjући да jе у буджетском циклусу за 2018. Мађарска примила око пет милиjарди еура – новац, из фондова чиjи jе циљ био уjедначавање неjеднакости у циjелоj Униjи. Међутим, очекуjе се да ће Мађарска до 2030. више средстава уплаћивати него добиjати.
Истовремено, додаjе Телеграф, Мађарска jе у сукобу с Бриселом око питања основних права и борбе против корупциjе, док jе Европска комисиjа одгодила почетак исплате средстава Будимпешти за помоћ након пандемиjе. И Мађарска и Пољска су критиковане због кршења владавине права, попут сузбиjања слободе медиjа, миjешања у рад правосуђа и затварања невладиних организациjа у своjим земљама.
Лист додаjе да jе мjесто Мађарске у Европскоj униjи директно доведено у питање у jуну када jе холандски премиjер Марк Руте (Рутте) рекао да та земља “више нема мjеста у ЕУ”.