Predlog predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji uključuje paket zajmova u vrijednosti od 150 milijardi eura i hitnu klauzulu za ublažavanje fiskalnih pravila Evropske unije, naišao je na značajan otpor, naročito u Francuskoj, Italiji i Španiji.
Te zemlje smatraju da bi takvo zaduživanje još više opteretilo njihove nacionalne budžete.
Plan je bio usmjeren na povećanje evropskih investicija u odbranu i smanjenje zavisnosti od zaštite Sjedinjenih Američkih Država, a cilj je bio i slanje većih količina oružja Ukrajini.
Međutim, zemljama s velikim dugovima nije odgovarao model zasnovan na zajmovima, zbog čega su počele da zahtijevaju alternativne oblike finansiranja, poput "odbrambenih obveznica" koje bi se finansirale putem zajedničkog zaduživanja EU na tržištima kapitala, uz odobrenje svih 27 zemalja članica.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da je plan Evropske komisije uglavnom zasnovan na nacionalnim dugovima i naglasila da bi bilo teško da se on sprovede u Italiji, koja je već suočena sa velikim fiskalnim izazovima.
Francuska, čiji dug premašuje 110 odsto BDP-a, takođe nije spremna da aktivira predloženu klauzulu zbog mogućih negativnih efekata na tržište i kreditni rejting.
Španija, koja izdvaja najmanje za odbranu u NATO-u – 1,3 odsto BDP-a u 2024. godini – obećala je da će preduzeti mjere za povećanje vojnih ulaganja pre leta 2025.
