Nuklearna elektrana / - FOTO: SKRINšOT
04/03/2022 u 14:38 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Руси заузели највећу нуклеарку у Европи; Шта би се догодило да она експлодира?

Украјинска државна нуклеарна компанија саопштила данас је да су тројица украјинских војника погинула, двојица рањена у руском нападу на нуклеарну електрану Запорожје

Нешто иза поноћи по нашем времену букнула је ватра у кругу нуклеарне електране Запорижја, највеће нуклеарке у Европи. Украјинске власти објавиле су како су руске снаге гранатирале нуклеарку те да су с тиме наставиле и кад је избила ватра.

У 5:20 по нашем времену пожар је угашен, напад на електрану је престао, а Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) је саопштила како на подручју нуклеарке није забиљежен повишени ниво радијације.

(УЖИВО/ВИДЕО) Зеленски побјегао у Пољску?; Столтенберг: НАТО не треба слати у Украјину

Мада је ситуација сада под контролом, многи су се запитали какве би биле посљедице у случају експлозије реактора у Запорижји, највећој нуклеарној електрани у Европи, односно што би то значило за грађане Европе и за околину.

Украјинска државна нуклеарна компанија саопштила данас је да су тројица украјинских војника погинула, двојица рањена у руском нападу на нуклеарну електрану Запорожје.

Руске снаге погодиле су највећу нуклеарну електрану у Европи током ноћи што је изазвало пожар у згради лабораторије, који је у међувремену угашен.

Украјинске власти су саопштиле да није забиљежено радиоактивно цурење.

Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА) саопштила је да безбједносни системи шест реактора у нуклеарки Запорожје нису погођени, и да није било испуштања радијације.

Девета највећа нуклеарна електрана на свијету

Нуклеарна електрана Запорижја, грађена између 1984. и 1995. године, највећа је нуклеарна електрана у Европи и девета по величини у свијету. Има шест реактора, од којих сваки производи 950 МW те укупну снагу од 5700 МW – што је довољно енергије за отприлике четири милиона домаћинстава.

Запорижја обично производи једну петину украјинске електричне енергије и готово половину енергије произведене у нуклеарним постројењима у земљи.

Смјештена је на југоистоку Украјине у Енерходару.

Од спорне регије Донбас удаљена је 200 км, а од Кијева 550 км.

Шта се јутрос догодило?

О нападу на Запорижју прво је извијестио један њен запослени који је на Телеграму објавио да су руске снаге гађале постројење и да постоји “стварна нуклеарна опасност”, пише The Guardian, преноси Index.

Украјински министар вањских послова ускоро је потврдио напад и позвао на хитан прекид ватре како би ватрогасне службе могле доћи на то подручје и обуздати пожар.

Нешто касније је украјинска државна служба за хитне ситуације извијестила да је зрачење у електрани “у границама нормале” те да је пожар избио у згради за обуку која се налази поред електране.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) је такође извијестила да нема промјена у нивоу радијације и да пожар није утицао на основну опрему постројења.

Постоји ли опасност од зрачења?

Украјинске власти су јутрос саопштиле да је постројење осигурано и да је “сада зајамчена нуклеарна безбједност”.

САД је такође објавио како не биљежи никакве назнаке повишене радијације у електрани.

Америчка министарка енергетике Јеннифер Гранхолм рекла је да су реактори “заштићени заштитним структурама и да се сада гасе путем сигурних процедура”.

“Вјероватност експлозије или неког облика појачаног радиоактивног зрачења су мале”, рекао је нуклеарни инжењер Тонy Ирwин.

Ирwин је тридесетак година управљао нуклеарним електранама у Уједињеном Краљевству, а касније је био вођа ОПАЛ-а, јединог нуклеарног реактора у Аустралији.

Казао је да су ПWР реактори “много сигурнији” од оних у Чернобиљу, да имају огромне бетонске резервоаре и уграђене системе заштите од пожара. Наиме, притсак реактора (енгл. Прессуризед Wатер Реацтор, ПWР) налази се у већини нуклеарних електрана на Западу.

“Наравно, није добра идеја испаљивати пројектиле на реакторе. ПWР је много сигурнија врста реактора јер се ради о реактору с два круга. Ови реактори такође имају резервне системе хлађења за случај нужде”, казао је Ирwин.

Проблем би могли бити базени за потрошено гориво

Но, Маријана Будерин, украјинска нуклеарна стручњакиња која ради у Белфер центру харвардског универзитета, упозорава да ипак постоји опасност да ствари пођу по злу у случају војног напада на нуклеарну електрану.

“Ако нестане струје, активирају се помоћни генератори. Но, ако се они не укључе, пумпе не могу достављати хладну воду у реакторе и базене за потрошено гориво, што је нужно за одржавање стабилне нуклеарне реакције. Иначе ће вода прокључати те би могло доћи до експлозије језгра”, рекла је Будерин.

Додала је како су резервоари у реактору дизајнирани на тај начин да могу поднијети одређени ниво удара и да могу зауставити цурење радијације чак и ако експлодира језгро.

Међутим, упозорила је да би проблем могли бити базени за потрошено гориво (СФП).

“Нуклеарно гориво тамо није тако активно, али су они обично претрпани. Мање активан, али чвршће упакиран материјал такође је опасан у случају да дође до квара расхладног система. А базени за потрошено гориво нису прекривени бетонским резервоарима”, додала је.

Стручњаци организације Греенпеаце Интернатионал саопштили су како је због рата у Украјини озбиљно угрожена безбједност највеће нуклеарне електране у Европи.

Сматрају да би у најгорем сценарију, када би престали радити расхладни системи, могло доћи до избацивања радиоактивног материјала у атмосферу, што би довело до далеко горе катастрофе од оне у Фукуšimi 2011. Упозоравају да би у том случају тло које је стотинама километара удаљено од реактора могло деценијама бити неупотребљиво.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
24. april 2024 19:21