Најчистији ваздух у Европи имају шведски град Умео, Тампере у Финској и Фуншал у Португалу, према подацима Европске агенције за животну средину (ЕЕА), јавља Бета, преносе медији.
Градови са најзагађенијим ваздухом су Нови Сонч у Пољској, Кремона у Италији и Славонски Брод у Хрватској.
Становници више од половине од 323 града у којима је мјерен квалитет ваздуха током 2019. и 2020. удишу загађен ваздух, а највећи дио њих налази се у Пољској и Италији.
Добар квалитет ваздуха има 127 градова, што значи да је у тим мјестима ниво финих честица прашине пречника мањег од 2,5 микрометра (ПМ2,5) испод граничне вриједности од 10 микрограма по кубном метру ваздуха, коју је установила Свјетска здравствена организација.
У првих 10 градова, са концентрацијом ПМ2,5 испод пет микрограма по кубном метру, налазе се још два града у Шведској - Стокхолм и Упсала, три града у Естонији - Талин, Нарва и Тарту, као и норвешки Берген и шпанска Саламанка.
Европска унија је одредила 25 микрограма ПМ2,5 по кубном метру као годишњу граничну вриједност. Сви градови који имају већи ниво ПМ2,5 од тога сврстани су у категорију градова са веома лошим квалитетом ваздуха.
У тој категорији је пет градова у Пољској, Хрватској и Италији.
ЕЕА је рангирала градове од најчистијих до најзагађенијих на основу просјечног нивоа ПМ2,5 током посљедње двије календарске године.
Честице ПМ2,5 су најопасније по људско здравље, јер су веома мале и лагане, па могу да допру дубоко у плућа, па чак и у крвоток, изазивајући пријевремену смрт од кардиоваскуларних и респираторних болести.
Иако је забиљежено знатно побољшање квалитета ваздуха у Европи за посљедњих 10 година, најновија процјена ЕЕА показује да је изложеност финим честичним материјама 2018. била узрок око 417.000 пријевремених смрти у 41 европској земљи.
Извршни директор ЕЕА Ханс Бројнинкс изјавио је да нови приказ квалитета ваздуха по градовима који је ЕЕА покренула прошле седмице омогућава грађанима да сами виде какво је стање у њиховим градовима у поређењу са другим дјеловима Европе.
-То пружа конкретне и локалне информације које могу да оснаже грађане да од својих локалних власти траже да се позабаве тим проблемом. То ће помоћи свима нама да постигнемо циљ нултог загађења у ЕУ- рекао је Бројнинкс.