Украjински предсједник Володимир Зеленски предложио jе данас састанак са америчким и руским предсједницима Џоом Баjденом и Владимиром Путином на коjем би било ријечи о безбједносноj ситуациjи у вези с Украjином. Раниjе ове недјеље одржани су разговори делегациjа Русиjе и САД, Русиjе и НАТО и Русиjе и ОЕБС, на коjима ниjе било напретка, али jе изражена жеља да се преговори наставе.
Ове седмице ниjе дошло до помака у преговорима између Русиjе и западних земаља, коjе страхуjу да би Москва могла да покрене нову воjну офанзиву на Украjину.
До предлога Зеленског долази у дану када су интернет странице владе у Украjини погођене масовним саjбер нападом.
Портпарол украjинског министарства спољних послова изjавио jе Роjтерсу да jе прерано да се каже ко би могао да стоjи иза напада, али jе рекао да jе Русиjа стаjала иза сличних напада у прошлости.
- Прерано jе за извођење закључака, али постоjи дуга евиденциjа о руским (саjбер) нападима на Украjину у прошлости, рекао jе он.
Руско министарство спољних послова ниjе одмах одговорило на захтјев Роjтерса за коментар. Русиjа jе раниjе негирала да стоjи иза саjбер напада на Украjину.
Вашингтон и његови савезници одлучно су одбацили захтјев Москве за безбједносним гаранциjама коjе спрјечаваjу ширење НАТО-а, али су се Русиjа и Запад сложили да оставе отворена врата могуц́им даљим разговорима о контроли наоружања и мјерама изградње повјерења.
Преговори су се одвиjали док jе око 100.000 руских воjника са тенковима и другим тешким наоружањем окупљено у близини источне границе Украjине.
Русиjа, коjа jе анектирала украjинско полуострво Крим 2014. године, негирала jе да има планове да нападне свог сусједа, али jе упозорила Запад да jе ширење НАТО-а на Украjину и друге бивше совjетске државе "црвена линиjа" коjа се не смије прећи.
САД и њихови савезници позвали су Русиjу на деескалациjу повлачењем трупа у њихове сталне базе, али jе Москва одбила таj захтјев, рекавши да jе слободна да распореди снаге на своjоj териториjи гдје год сматра да jе потребно.
Русиjа jе анектирала украjинско полуострво Крим 2014. године, када jе подржала и сепаратистичку побуну у источноj Украjини. Више од 14.000 људи jе убиjено за скоро осам година борби између побуњеника коjе подржава Русиjа и украjинских снага.
Захтјеве Москве да се НАТО неће ширити, нити распоређивати снаге у Украjину и друге бивше совjетске нациjе, шеф руске дипломатиjе Сергеj Лавров описао jе као "кључне" за напредак дипломатских напора, како би се смириле тензиjе око Украjине.
