После шеснаест година, канцеларка Меркел ускоро иде у политичку пензију. Њене мандате су обиљежиле кризе кроз које је морала да кормилари. Дојче веле је анализирао записнике свих сједница Бундестага и утврдио које су кризе највеће.
Корона. Та је ријеч у Бундестагу први пут је изговорена у поподневним сатима 12. фебруара прошле године.
-Драге колегинице и колеге! Вирус који се шири из Кине у међувремену има глобалне ефекте- тако је говор у пленарној сали тада започео савезни министар здравства Јенс Шпан, пише ДW.
Тада се радило о само неколико случајева који су се претворили у пандемију. Само у Њемачкој је с вирусом или од вируса преминуло више од 90.000 људи. Посланици су се у Бундестагу свађали око заштитних маски и редоследа вакцинације, о локдауну и укидању мјера.
На основу записника сједница парламента, које је анализирао DW, коронавирус је са говорнице поменут до сада више од 10.000 пута, а најчешће у оквиру дебате одржане 14. маја прошле године. Тада је на дневном реду био Закон о заштити од заразних болести, као и пакет финансијске помоћи. Пандемија је постала доминантна политичка тема. И то је последња велика криза у ери Ангеле Меркел.
Протоколи Бундестага документују да су прије короне Њемачку политику и канцеларске мандате Ангеле Меркел од 2005. године обиљежиле прије свега три кризе – долазак више од милион избјеглица, финансијска криза и климатска криза.
-Канцеларка се током каријере очито највише бавила кризом еура и финансијском кризом. Зато што је кључно питање било како одржати Европу на окупу? И какву улогу Њемачка игра у тој Европи- каже Урсула Вајденфелд, новинарка и биографкиња Ангеле Меркел.
„Кишобрани“ за спас од банкрота
Меркел се у парламенту више трудила око подршке земљама попут Грчке, Португалије или Ирске, односно да се „кишобранима“ у виду милијардске помоћи те земље спасу од банкрота. Разни облици финансијске помоћи у Бундестагу су споменути више од 2.000 пута.
-Ако пропадне еуро, онда ће пропасти и Европа- рекла је Меркел у мају 2010. године.
Координација између парламента и савезне владе у тим је временима била врло добра, присјећа се либерал Херман Ото Золмс, посланик са скоро четири деценије стажа.
-Захваљујући томе смо успјели да релативно брзо финансијску кризу ставимо под контролу- пријсећа се он.
Меркел је ипак често морала да притиска сопствени посланички клуб Демохришћана, како би пристали на помоћ земљама којима пријети банкрот. Раздор унутар конзервативног табора је имао последице.
-Мора се подсјетити на чињеницу да је Алтернатива за Њемачку у ствари настала из отпора према политици Ангеле Меркел око спаса еура. Ради се о странци која се позиционирала десно од Демохришћана- каже Урсула Вајденфелд.
Избјеглице и мигранти
Алтернатива за Њемачку се нешто касније, од 2015, фокусирала на питање миграција – број људи који су побјегли из Сирије и других земаља и потражили уточиште у Њемачкој јако је скочио те јесени. У оквиру само једне године, у Њемачку је стигло скоро милион избјеглица.
Сирија је један од појмова који се најчешће спомињао на дебатама у Бундестагу током ере Ангеле Меркел – на засједању у децембру 2015. чак више од 600 пута. Био је то дан када су посланици подржали ангажман Бундесвера у борби против Исламске државе.
У августу 2015. Меркел је изрекла своју чувену реченицу „Успећемо“ („Wir schaffen das“).
"Ту се могао стећи утисак да су се први пут код Ангеле Меркел могла видјети и њена лична увјерења“.
Али већ и прије 2015. се у Бундестагу причало о овој теми. Интеграцију је канцеларка назвала „кључним задатком нашег доба“, о томе је причала и у првом канцеларском говору у Бундестагу 2005.
Тада није ни слутила колико велики ће тај задатак збиља постати. Појам „интеграција“ је на парламентарној дебати у фебруару 2016. споменут око 350 пута, док су „избјеглице“ поменуте 380, а „азил“ 360 пута.
Да ли се током последњих деценија, осим тема о којима се прича, промјенио и тон дискусије? Да, каже нам Херман Ото Золмс.
-Уласком Алтернативе у парламент избор ријечи се заоштрио-истакао је.
Он ипак додаје да је добро да се у Бундестагу воде жестоке дебате, јер како каже „бирачи морају уочити се тамо води битка око бољих решења“.
Климатска криза
Ово је тема која је годинама у фокусу Бундестага – у ствари ниједна друга тема није била тако дуго у првом плану као климатска криза. Појам „заштита климе“ споменут је на четири петине сједница Бундестага откако је Меркел постала канцеларка, а он је документован на 768 од укупно 958 сједница.
У првом говору крајем 2005. године, Меркел је заштиту климе представила као економску тему.
-Извоз технологија и заштита климе данас су уско повезани. Мислим да на том пољу можемо демонстрирати нашу улогу као извозни светски прваци- рекла је тада.
У наредне двије године се Меркел представљала као „климатска канцеларка“, стајала је у црвеној јакни пред глечерима који се топе. Њемачка је тада била пионир и лидер у обновљивим изворима енергије.
Али, након више од 12.000 пута колико је „заштита климе“ поменута у Бундестагу, биланс је осредњи. Бундестаг је додуше усвојио законе којима се подстичу коришћење обновљиве енергије и заштита климе – али то су били компромиси, а активисти кажу да су ти потези стигли прекасно или да не иду довољно далеко. Тек су прошле године посланици аминовали излазак Њемачке из експлоатације угља до 2038. године.
У актуелној предизборној кампањи пред гласање 26. септембра, заштита климе је једна од најважнијих тема – поплаве у јулу су показале људима колико је пријетња реална. С обзиром на опасности од суша, врућина и поплава, „клима“ би и у следећем сазиву Бундестага могла бити једна од оних ријечи које ће бити најчешће спомињане.
