Забринутост од новог рата у Европи расте, а у понедјељак  ујутро добила је нову храну: И САД и Велика Британија наредиле су одлазак дијела особља својих амбасада, као одговор на „растућу пријетњу из Русије", како је то објаснио лондонско министарство вањских послова. Мисли се на гомилање више од 100.000 руских војника дуж украјинске границе, пише "Deutsche Welle".

Ситуација је крајње озбиљна: не само да су оружане снаге земаља НАТО у приправности, како је то у Бриселу рекао генерални секретар Јенс Столтенберг, већ је он и најавио да ће алијанса проширити своје присуство у источној Европи стационирањем додатних ратних бродова и борбених авиона.

Хојзген: Русија мора тачно да зна шта је чека

Опасност од руске инвазије на Украјину види и њемачки амбасадор Кристоф Хојзген. У интервјуу за "DW", дугогодишњи савјетник за безбједност бивше канцеларке Ангеле Меркел и будући шеф Минхенске безбједносне конференције послао је јасне сигнале Москви: 

- Овог пута хоћемо у излог да ставимо веома снажну реакцију.

Према Хојзгену, Русија мора тачно да зна шта ће се догодити ако Путин заиста нападне Украјину. Истовремено, Хојзген је у разговору више пута наглашавао колико је важно јединство Запада у супротстављању руском „веома агресивном тону".

Гас и нафта

У Њемачкој се, међутим, још увијек расправља о позицији у украјинском сукобу. Није ни чудо, с обзиром на дубоке хисторијске везе са Русијом – у добру и злу – и одличне економске односе. Најважнија ставка: испорука руске енергије. Више 40 посто сирове нафте и више од 50 посто природног гаса Њемачка увози из Русије.

То је један од разлога због којег је баварски премијер Маркус Зедер (ЦСУ) за недјељно издање листа „Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг" упозорио да пријетње и „све строже санкције" Русији „не могу бити једино рјешење". Санкције против Русије већ „дуже вријеме скоро да немају ефекта", а нове санкције би „често једнако штетиле и нама".

Проширење НАТО на исток, односно улазак Украјине у тај војни савез, једна од централних тачака спора у тренутном сукобу, за Зедера „дугорочно неће бити на дневном реду".

Отворена писма и апели – контрадикторног садржаја

Објављују се отворена писма и апели – контрадикторног садржаја. Средином јануара, више од 70 стручњака за источну Европу и безбједност позвало је на окончање „посебног њемачког пута" према Русији. Њјемачка више не би требало да сједи скрштених руку и да гледа на агресивне акције Русије. Аутори виде Њемачку као кључну земљу ЕУ, НАТО и западне заједнице вриједности с посебном одговорношћу, „како у циљу обуздавања и санкционисања Русије, тако и у вези с подршком државама које Москва распарчава и малтретира".

Насупрот томе, још почетком децембра група бивших њемачких дипломата и војних лица са искуством у Русији објавила је апел под насловом „Изађите из спирале ескалације" – укључујући четири конкретна приједлога за смиривање ситуације. Аутори се залажу за стварање ситуација у којима сви добијају како би се превазишао тренутни ћорсокак. То такође укључује и „признавање безбједносних интереса обје стране".

На више столица

Аутори тог апела такође виде Њемачку у кључној улози. Један од иницијатора је бригадни генерал Рајнер Шваб, бивши њемачки војни аташе при њемачкој амбасади у Москви.

-„Њемачка игра веома важну улогу, јер Берлин игра централну улогу у Европи, а и са америчке тачке гледишта, Берлин је главни контакт између Европе и Америке-рекао је Швалб за DW. И додао: „Исто важи и за Русију. А што се Русије тиче: Упркос нашој историји, њемачко-руски односи имају извјесну стабилност."

Шваб је током својих разговора у Москви понио утисак да се Њемачка тамо и даље позитивно доживљава, упркос значајном погоршању послије 2014. „Лјуди (Руси) прихватају њемачку политику, укључујући наш фокус на људска права и вриједности. Они једноставно не желе да им се говори какав треба да буде њихов систем."

Дјелује као да је Берлин сједи између свих столица у украјинској кризи. Али можда је то право мјесто за посредника. Дипломата Хојзген је нагласио да Њемачка има важну улогу у кризи: 

- То смо урадили још прошли пут, када су послије руске инвазије на Украјину канцеларка Меркел и предсједник Оланд довели за сто украјинског предсједника Порошенка и Путина.

То је познато као „Нормандијски формат". Према ријечима министарке спољних послова Аналене Бербок, влада у Берлину сада је планирала нови посреднички састанак између Њемачке, Француске, Украјине и Русије.

Споразуми из Минска – добра основа

Преговори у Нормандијским формату 2015. су довели до споразума познатог као „Минск II". Истина је да са имплементацијом не иде све како треба, међутим, одлуке донијете тада и у оне у накнадном споразуму могу се надоградити, каже Томас Кунце. Он је на челу московске канцелерије Фондације Конрад Аденауер блиске ЦДУ.

У интервјуу за DW, Кунце објашњава да је „споразум из Минска најмањи заједнички чинилац" и наводи шта је све договорено: „Од прекида ватре, до повлачења тешког наоружања; надгледања ОЕБС-а; договорени су дијалог и модалитети за локалне изборе у Украјини; размјена заробљеника, хуманитарна помоћ и још много тога. Много тога на чему може даље да се ради – када дође до деескалације".

Руси су, сматра Кунце, већ постигли нешто важно. 

- Успјели су да равноправно преговарају с Американцима. Успјели су да поново проради Савјет НАТО-Русија, који је НАТО суспендовао. И – Руси су постигли да се разговара о сферама утицаја.

Безбједан простор за све у Европи

Притом Кунце не вјерује да ће се поредак у Европи поново организовати око сфера утицаја великих сила. 

- Напротив, морамо да размишљамо унапријед, да дођемо до поретка у Европи који нуди заједничку област безбједности, безбједност за све - захтијева Кунце.

Много посла има за дипломатију. Поводом питања што то заправо значи, Рајнер Шваб воли да цитира свог некадашњег шефа, бившег амбасадора у Москви Ридигера фон Фрича. Дипломатија, према Фон Фричу, значи „пењање на исти зид увијек изнова – и ако сте пали 20 пута, покушат ћете и 21. пут."

У сваком случају, Нјемачка тренутно не размишља о повлачењу својих дипломата из Украјине. Аналена Бербок је у Бриселу јасно ставила до знања да тренутно не мисли да има смисла повући особље њемачке амбасаде, пише "Deutsche Welle".