Ministri pravosuđa zemalja članica EU saopštili su na današnjem sastanku u Stokholmu da Brisel počinje da radi na osnivanju suda koji bi bio nadležan za ratne zločine počinjene u Ukrajini, prenose Nezavsine.
Sastanak je bio fokusiran na pravosudnu saradnju u obezbeđivanju odgovornosti za "međunarodne zločine počinjene u Ukrajini".
Ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska učestvovao je na sastanku preko video linka.
-Kancelarija glavnog tužioca Švedske i tužioci za ratne zločine iz švedskog tužilaštva su podijelili svoja iskustva iz prethodnih tužilaštava za ratne zločine, a Eurodžast je predstavio novu bazu podataka za dokaze. Ministri su zatim razgovarali o naučenim lekcijama i najboljim praksama za krivično gonjenje ključnih međunarodnih zločina u Ukrajini- saopštio je Savjet EU.
Švedski ministar pravosuđa Gunar Stremer rekao je da će Unija tražiti "punu odgovornost za užasne zločine počinjene u Ukrajini, za koje neće biti nekažnjivosti“.
On kaže da je "važno je da se države članice oslanjaju na iskustvo prethodnih nacionalnih procesuiranja ključnih međunarodnih zločina i da sarađuju kroz Eurodžast".
Stremer je izjavio da su neke zemlje članice i Eurodžast kreirali zajednički tim za istragu, a EU je dodijelila Eurodžastu mandat da radi na prikupljanju dokaza o ratnim zločinima u Ukrajini.
-Prvi put nam se otvaraju velike mogućnosti da radimo na kreiranju instance za međunarodne zločine- izjavio je komesar za pravosuđe Didije Rejnders na konferenciji za štampu poslije ministarskog sastanka.
On kaže da na procedurama, zakonskim rješenjima i okviru za kreiranje sudske instance ovog tipa "rade zemlje članice, treće zemlje i Međunarodni krivični sud" i da je to "prekretnica ne samo za počinioce ruske agresije, nego i za cio svijet, za zločine svih vrsta".
Rejnders kaže da izvještaji sa terena u Ukrajini upućuju na to da je u toj zemlji počinjeno 65.000 navodnih ratnih zločina, a 14 država članica su započele istrage, među kojima i Švedska, prenosi Tanjug.
Rejnders je rekao da se sada razmatra formiranje posebnog tužilaštva u Hagu i pitanje da li će biti osnovan specijalni nezavisni međunarodni sud ili "hibridni" sud sa sjedištem u Ukrajini, a koji bi imao i međunarodne predstavnike.
-Ovo tijelo mora ima najveću moguću međunarodnu podršku uključujući i Ujedinjene nacije da bi se dobio međunarodni legitimitet- ističe komesar.
I Evropski parlament (EP) je u rezoluciji usvojenoj prošle sedmice, zatražio od država članica da, u bliskoj saradnji sa Ukrajinom i međunarodnom zajednicom, EU podstakne stvaranje specijalnog međunarodnog suda za krivično gonjenje ruskog političkog i vojnog rukovodstva i njihovih saveznika.
Osnivanje tribunala bi, tvrde poslanici Evropskog parlamenta, popunilo vakuum u međunarodnom krivičnom pravosuđu i dopunilo istražne napore Međunarodnog krivičnog suda, jer trenutno ne može da istražuje zločin agresije kada je u pitanju Ukrajina.
EP snažno vjeruje da bi osnivanje specijalnog tribunala poslalo veoma jasan signal i ruskom društvu i međunarodnoj zajednici da ruski predsjednik Vladimir Putin i rusko rukovodstvo mogu biti osuđeni za zločin agresije u Ukrajini.
