Malo su pisali, a onda malo i brisali - ukratko bi mogao da se opiše potez Evropske unije (EU) u samo 24 sata, tokom kojih je najprije Kosovo, koje sa čežnjom gleda u istu tu Uniju, proglašeno trećom zemljom kojoj su potrebne vize ne samo za nju, već i za najbliže susjede, Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju.

Štaviše, packe su dobile upravo ove dvije zemlje jer ne usklađuju svoju viznu politiku i dozvoljavaju građanima sa KiM da u njih ulaze samo sa ličnim kartama, piše Blic.rs.

Ovaj, svojevrsni blam nije dugo potrajao, pa se EU brže bolje ispravila, shvativši da je sama sebi skočila u usta, previdjevši sporazum kojim građani Zapadnog Balkana putuju regionom uz lične karte. Još zanimljivije, Kosovo je prije desetak dana dobilo zeleno svjetlo za viznu liberalizaciju, a onda je stigao hladan tuš, pa su im vize ipak zatražili.

Pitanje je da li je ovo samo slučajna greška, ili je EU u dokumentu koji je sinoć obnarodovan a danas povučen, zapravo rekla šta zaista misli o Kosovu i tome da li mu treba ukinuti vize.

Šta se desilo?

Čorbu je zakuvao izvještaj Evropske komisije (EK) o viznoj suspenziji, a kojim je od Skoplja i Podgorice napismeno zatraženo da objasne zašto nisu uskladili viznu politiku sa politikom EU, odnosno zašto dozvoljavaju građanima trećih zemalja poput Kosova da ulaze na ove teritorije bez viza, iako ne bi trebalo, prenosi "Albanijan post".

Time su napravili ogroman gaf, jer su prije mjesec dana šest zemalja Zapadnog Balkana, u okviru Berlinskog procesa, popisale sporazum kojim je omogućeno putovanje uz lične karte u regionu. Šta više, tome je u glavnom gradu Njemačke svjedočila lično predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

I ne samo to, prije samo sedam dana ambasadori EU odobrili su Kosovu ukidanje viza najkasnije u januaru 2024. godine, i najavili otpočinjanje pregovora sa Evropskim parlamentom tim povodom.

Ali, jučerašnji izveštaj EK pokazao je da neko u EU bježi sa časova, pa su birokratskom omaškom ili prosto rekavši šta im je na duši, očitali lekciju o Kosovu.

- Neusklađenost sa viznom politikom EU može da dovede do porasta neregularnih dolazaka i to bi trebalo da se rješava kao prioritetno pitanje sa svim partnerima sa Zapadnog Balkana - navela je EK.

To je izazvao i bijes zvaničnika sa Kosova, a jedan od njih je i ambasador Kosova u Belgiji Agon Bajrami, koji je sve nazvao "apsolutno" neprihvatljivim.

Negodovanje Prištine bio je povod da se EU dosjeti šta je sve urađeno oko ove teme, pa su nepun dan kasnije javno proznali grešku i najavili brisanje spornih redova iz izvještaja EK.

- Nema promjene pozicije. Potpuno podržavamo slobodu kretanja, i ukidanje viza Kosovu, izveštaj se ispravlja u momentu dok mi pričamo - rečeno je juče na pres brifingu u Briselu.

Da je u pitanju greška, ili previd, za "Blic" je pretpostavio i Igor Novaković, direktor ISAC fonda.

- Taj zahtjev je direktnoj suprotnosti i sa Berlinskim procesom, i potpisanim sporazumima u kojima je odobreno putovanje sa ličnim kartama. To je u koliziji i više liči na nekordinisan potez unutar EU - ocijenio je Novaković.

Važan dio ove priče je da se EK izvještajem bavila bitnom temom, ukazao je za Blic politikolog za međunarodne odnose Nikola Parun.

- Problem ilegalne migracije je ključni društveno-demografski problem moderne Evrope ali to nije razlog za loš tretman običnih ljudi iz svih teritorija koje plediraju da postanu članica EU. Štaviše, ovakav tretman smanjiće želju za daljim umrežavanjem, a on je i još jedan dokaz ispravnosti "Open Balkan" pravca regionalne saradnje. Ljudi i roba će proticati ovako ili onako. Zadatak institucija je da obezbjede slobodu i sigurnost i pridošlih i domaćina, a ne da ih sapliću - kazao je Parun.

Kada su u pitanju vize, one su Kosovu bolna tema jer je još 2015. i 2016. godine dobilo pozitivnu preporuku Evropske komisije, ali je izostalo glasanje. Od tada su dobili brojna obećanja, a ostaje da se vidi da li će početkom 2024. biti i ispunjena.

Sporazume Berlinskog procesa potpisali su premijerka Srbije Ana Brnabić, premijeri Sjeverne Makedonije Dimitar Kovačevski, Crne Gore Dritan Abazović, Albanije Edi Rama, predsjednik Savjeta ministara BiH Zoran Tegeltija i premijer privremenih prištinskih insitucija Aljbin Kurti.

Sem Lajeonove, tome su prisustvovali njemački kancelar Olaf Šolc i generalna sekretarka Savjeta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

Pojednostavljuje se prelazak granice/administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana, jer predviđa da je za prelazak dovoljno posjedovanje lične karte. Predviđeno je da će strane pojednostaviti administrativne postupke za ulazak, tranzit i kratki boravak stanovnika Zapadnog Balkana sa ličnim kartama.