Европски парламент: Србија да уведе санкције и прекине војну сарадњу са Русијом

У допуњеном тексту извјештаја Европског парламента о Србији, у који је увид имао RTS, од Београда се тражи да уведе санкције Русији због агресије на Украјину и јасно се опредјели да ли се налази на европском путу, преноси Blic.rs.

Поред познатих услова везаних за владавину права и нормализацију односа са Приштином, извјештај наглашава да ће усклађеност са спољном политиком ЕУ, укључујући и санкције према Русији, одредити даљи ток приступних преговора.

У тексту 40 усаглашених амандмана око који је постигнут договор водећих политичких група, посебно се наглашава потреба усклађивања Србије са ставом ЕУ према рату у Украјини, област владавине права, борбе против корупције и медијских слобода.

Европски парламент наводи да подржава чланство Србије у ЕУ, уз оцијену да то зависи од политичке воље српских власти и спремности на "иреверзибилне реформе, прије свега у владавини права".

У бројним амандманима о односима са Русијом, који су значајно проширили иницијални текст извјестиоца Владимира Билчика, европски посланици траже "хитно увођење санкција", изражавају забринутост јер је Србија "међу ријетким земљама Европе која се није ускладила са позицијом ЕУ", као и због чињенице да је по усклађености на последњем мјесту у региону.

-Залажемо се да нова преговарачка поглавља буду отворена тек када Србија предузме потребне мјере у том погледу, укључујући и област владавине права- наводи се у извјештају.

Парламент "жали због континуираних летова између Београда и Москве" у вријеме када је ваздушни простор ЕУ затворен за летове из Русије, и позива Србију да "размотри своју економску сарадњу с Русијом".

Европски парламент позива Србију да прекине војну сарадњу са Русијом, укључујући и пројекте какав је руски хуманитарни центар у Нишу.

Парламентарци су забринути и због војне сарадње Србије са Русијом, Бјелорусијом и Кином и куповине војне опреме из ових земаља, за коју наводе да одлази "70 одсто укупних набавки опреме" у Србији, као и због извјештаја о прислускивању лидера руске опозиције у Београду.

Допуњени текст извјештаја о Србији критикује "ширење дезинформација о руској агресији на Украјину, укључујући и преко медија блиских влади" и позива српске власти да предузму "одлучне кораке у борби против најприсутнијих лажних вијести".

Један од прихваћених амандмана оцијењује да постоји "несразмерна видљивост трећих земаља", док су неки од медија "главни извор анти-ЕУ и проруских наратива у Србији".

Европски парламент поздравља учешће и ангажман Србије у регионалним механизмима сарадње, истичући посебно одлуку о донацији 600.000 вакцина против ковида 19 земљама региона. Извјештај поздравља и позив српских власти представницима Срба у БиХ да учествују у раду институција ове земље.

Већи број нових амандмана односи се на оцијене о недовољном напретку у борби против корупције и слободи медија.

-Ограничења медијских слобода и злоупотреба медија у политичке сврхе негативно утичу на демократски процес у земљи- наводи се између осталог у извјештају о којем ће се гласати на сједници Спољнополитичког одбора 14. јуна.

Коначни текст извјештаја о Србији, у форми резолуције, биће усвојен на пленарној сједници Европског парламента у јулу.