Kina: Trgovinski ratovi nijesu ni u čijem interesu

Kina se protivi jednostranom uvođenju carina u bilo kom obliku, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, reagujući na odluku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da povećaju carine za 60 trgovinskih partnera.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Lin Đijen rekao je da carinski i trgovinski ratovi nijesu u interesu bilo koje strane, prenosi B92.

Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa od danas će uvesti nove carine od deset i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući Evropsku uniju i Kinu, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada, saopštili su visoki zvaničnici administracije SAD.

Nove carine stupiće na snagu u trenutku kada ističe privremena globalna carina od deset odsto, uvedena na period od 150 dana nakon što je Vrhovni sud SAD u februaru poništio Trumpove takozvane recipročne carine od deset do 50 odsto, koje su prošle godine bile uvedene na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima radi smanjenja trgovinskog deficita.

Zvaničnici Bijele kuće naveli su da nove mjere nijesu zamjena za carine koje ističu, iako se uvode u isto vrijeme i obuhvataju gotovo sav američki uvoz, prenosi MINA BIZNIS.

Prema njihovim rečima, SAD imaju strože zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom od drugih zemalja i dosljednije ih sprovode, zbog čega su američki proizvođači, kako tvrde, u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurenciju.

Oni su dodali da i demokrate i republikanci u Kongresu godinama pozivaju na uklanjanje prinudnog rada iz globalnih lanaca snabdijevanja, kao i da će Trump "uvijek koristiti alate koji su mu na raspolaganju" za ostvarenje trgovinske politike, uključujući carine.

Od novih dažbina biće izuzeti nafta i gas, đubrivo, pojedine prehrambene namirnice, kao i proizvodi koji su već obuhvaćeni carinama uvedenim iz razloga nacionalne bezbijednosti, poput automobila, čelika, aluminijuma i bakra.

Izuzeta će biti i roba koja ispunjava uslove Sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), zbog visoke povezanosti sjevernoameričkih proizvodnih lanaca.

Prema konačnoj odluci, uvoz iz zemalja koje imaju odgovarajuće zakone protiv prinudnog rada biće oporezovan carinom od deset odsto, dok će roba iz država sa, prema oceni Vašingtona, nedovoljno strogim propisima biti opterećena carinom od 12,5 odsto.

Zvaničnici su naveli da su neke zemlje, među kojima je i Indija, u međuvremenu usvojile nove mjere protiv prinudnog rada, zbog čega će na njihov izvoz biti primijenjena niža stopa od deset odsto.