Liban nije samo u političkoj, već i u dosad neviđenoj ekonomskoj krizi. Svjetska banka tvrdi da je to „jedna od najgorih kriza u cijelom svijetu od sredine 19. veka“. Libanska funta je od kraja 2019. izgubila 90 odsto na vrijednosti.

Prije krize se za 150.000 funti dobijalo 100 dolara. Danas se za istu sumu dobija dolar i po, prenosi Blic.

Ali, kupovna moć ljudi koji nemaju dolare drastično je opala. Osim toga, banke su ograničile sumu deviza koje ljudi mogu da podignu. Dakle, i oni koji imaju novac na računu, jedva sastavljaju kraj s krajem.

Karim Merheb i njegov poslovni partner dozvoljavaju plaćanje i u libanskoj valuti, inače ne bi mogli da prevoze brojne mušterije. Mahmud Sidavi je auto-mehaničar. On kaže da jedva još poneko opravlja svoje vozilo, jer ljudi moraju da prehrane porodice i plate školarinu. Tako poneko ide pješke na posao, svejedno koliko je daleko i da li je vruće. Sadavi kaže da se u Libanu preživljava od danas do sutra: „Ovdje ništa nije sigurno. Jednostavno, previše je problema.“

U zemlji se ekonomija zasniva na gotovinskom plaćanju. Stručnjaci smatraju da je to opasno, jer se ukupan novac preliva u privatni sektor. Bankarstvo je paralizovano i zemlja je pred bankrotom. Ali, ko je odgovoran za to?

Pomoć iz inostranstva se usredsredila na nevladin sektor.