Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je u Briselu da će alijansa nastaviti da pruža snažnu podršku Ukrajini radi njene odbrane od ruske agresije jer bi u slučaju pobjede Rusije cio svijet godinama plaćao visoku cijenu.
Na konferenciji za novinare uoči sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO, Stoltenberg je rekao da će jačanje podrške Ukrajini biti glavna tema tog skupa, čiji će se učesnici baviti i djelovanjem Kine, jačanjem pomoći Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, i pitanjem ulaska Finske i Švedske u alijansu.
Uoči sastanka šefova diplomatija NATO, koji će sledeće nedelje biti održan u Bukureštu, Stoltenberg je kazao da će ministri najveću pažnju posvetiti „ilegalnom ratu Rusije u Ukrajini koji nastavlja da ugrožava evroatlantski mir i bezbjednost“.
„Ruski predsjednik Putin ne postiže uspjehe u Ukrajini i zato odgovara većom brutalnošću. Talasi namjernih raketnih napada na civilnu infrastrukturu ostavili su Ukrajince u veoma teškim uslovima uoči zime. Užasni napadi na civile i važnu civilnu infrastrukturu, uključujući škole i bolnice, predstavljaju ratne zločine i oni koji stoje iza njih će morati da odgovaraju“, naveo je Stoltenberg.
Stoltenberg je rekao da će cio svijet „plaćati mnogo veću cijenu tokom mnogo godina“ ako se Putinu dopusti da pobjedi i dodao da će „NATO uz Ukrajinu biti koliko god bude potrebno“.
„Ako Putin i drugi autoritarni lideri vide da se sila isplati, ponovo će je koristiti za ostvarivanje ciljeva. To će sve nas učiniti ranjivijim i zato je u našem bezbjednosnom interesu da podržimo Ukrajinu. Neće biti trajnog mira ako agresor pobjedi, ako represija i autokratija prevagnu nad slobodom i demokratijom“, dodao je.
Stoltenberg je rekao da saveznici pružaju snažnu vojnu podršku Ukrajini i izrazio očekivanje da će se ministri u Bukureštu složiti da povećaju i isporuku nesmrtonosne pomoći Ukrajini, koja uključuje gorivo, medicinske zalihe, opremu za zimu.
Upitan šta NATO čini po pitanju ulaska Ukrajine u alijansu, Stoltenberg je kazao da su vrata saveza „otvorena i da Rusija nema pravo veta na proširenje NATO“.
„Rusija je nastojala da spreči ulazak u NATO i Crne Gore i Sjeverne Makedonije, a potom i Finske i Švedske. Vrata NATO su otvorena, to važi i za Ukrajinu. Kad je riječ o Ukrajini, treba raditi i sa političkim liderima i po pitanju praktične saradnje. Sada je fokus na tome da se Ukrajini pruži podrška i da Putin ne pobjedi“, naveo je.
Šefovi diplomatija članica NATO-a u Bukureštu će sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom razgovarati o potrebama Ukrajine i daljoj podršci alijanse, ali i sa ministrima Bosne i Hercegovine, Moldovije i Gruzije, „partnerskim zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom na različite načine“, rekao je Stoltenberg.
Ministri članica NATO će se baviti i načinima za jačanje otpornosti zemalja alijanse i izazovima koje predstavlja djelovanje Kine, naveo je.
„Kina nije neprijatelj, ali vidimo da ona sve više modernizuje vojne sisteme i da povećava prisustvo od Arktika do Zapadnog Balkana, od svemira do sajber prostora, i da teži da kontroliše važnu infratsrukturu NATO saveznika. Vidimo i da Rusija i Kina sve bliže sarađuju“, kazao je Stoltenberg.
On je rekao i da je rat u Ukrajini pokazao „koliko je opasna zavisnost od ruskog gasa“ i dodao da NATO „mora da razmotri sopstvenu zavisnost i od drugih autoritarnih režima, ne samo od Kine“.
Na svim sastancima u Bukureštu učestvovaće i ministri spoljnih poslova Finske i Švedske, čije se pristupanje alijansi uskoro očekuje, kazao je Stoltenberg.
Stoltenberg je rekao da su posle „istorijske odluke“ NATO u junu, da Švedska i Finska budu pozvane da uđu u alijansu, sve članice potpisale protokol o njihovom pristupanju. On je pozvao Mađarsku i Tursku, jedine zemlje koje nisu ratifikovale protokol, da to što pre učine.
„Uvjeren sam da će sve članice alijanse ratifikovati protokol o pristupanju Švedske i Finske, ne bih spekulisao kada, što prije to bolje. Ulaskom u NATO Švedska i Finska će Time biti bezbjednije, NATO jači, a evroatlantska oblast sigurnija“, naveo je.
