Skoro 50.000 velikih brana širom svijeta moglo bi da izgubi više od četvrtine svog skladišnog kapaciteta do 2050. godine kao rezultat nagomilavanja sedimentacije, što narušava globalnu sigurnost vode i energije, pokazalo je istraživanje Ujedinjenih nacija, prenosi N1.
Očekuje se da će kapacitet brane pasti sa 6 biliona kubnih metara na 4,655 biliona kubnih metara do 2050. godine, a moraju se preduzeti mjere za rješavanje problema i zaštitu vitalne infrastrukture za skladištenje, saopštio je Univerzitet Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.
Mulj se akumulira u rezervoarima kao rezultat poremećaja prirodnih tokova vode. To može prouzrokovati oštećenje hidroelektričnih turbina i prekinuti proizvodnju električne energije.
Ometanje tokova nanosa duž rijeke takođe može učiniti uzvodne regione sklonijim poplavama i erodirati nizvodna staništa.
Studija UN je pogledala podatke sa više od 47.000 brana u 150 zemalja i rekla je da je 16 odsto prvobitnog kapaciteta već izgubljeno. U njemu se navodi da se Sjedinjene Države suočavaju sa gubicima od 34 odsto do 2050. godine, pri čemu se procjenjuje da će Brazil izgubiti 23 odsto, Indija 26 odsto i Kina 20 odsto.
Kritičari su dugo upozoravali da dugoročni društveni i ekološki troškovi džinovskih brana daleko nadmašuju njihove koristi.
Vladimir Smahtin, direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta UN i jedan od autora studije, rekao je da je izgradnja brana širom svijeta već značajno opala, sa oko 50 godišnje izgradnje, u poređenju sa 1.000 sredinom prošlog vijeka.
„Tvrdio bih da je pitanje koje sada treba da postavimo koje su alternative branama – uključujući i proizvodnju električne energije – s obzirom na to da se one postepeno gase“, rekao je on.
Kina nastavlja pregrađivanje velikih rijeka, pri čemu je hidroelektrana ključni dio njenih planova za smanjenje upotrebe fosilnih goriva i kontrolu emisije gasova staklene bašte, ali projekti poput Tri klisure – najveće hidroelektrane na svijetu – su društveno i ekološki razorni.
Brane koje je izgradila Kina na rijeci Mekong takođe su poremetile protok nanosa u nizvodne zemlje, transformišući pejzaž i ugrožavajući živote miliona farmera, stoji u nalazima istraživanja Rojtersa prošle godine.
