Ефекти рата у Украјини увећавају патњу милиона људи због раста цијена хране и енергената и погоршања финансијске кризе, уз утицај пандемије ковид-19 и климатске промјене, наводи се у новом извјештају УН, преноси АП.
Око 1,6 милијарди људи у 94 државе тешко је изложено најмање једној димензији кризе, према најновијем извјештају Глобалне групе за одговор на кризе (ГЦРГ) о украјинској кризи.
Група, коју је именовао генерални секретар Антонио Гутереш да процијени утицај руске инвазије на Украјину 24. фебруара, такође је саопштила да 60 одсто радника данас има ниже стварне приходе него прије пандемије и да је 60 одсто најсиромашнијих земаља у дуговима или под високим ризиком од тога.
Гутереш, који предсједава групом, рекао је на конференцији за новинаре да је "утицај рата на безбједност хране, енергију и финансије систематски, озбиљан и да убрзава".
- За људе широм свијета, рат, заједно с другим кризама, пријети да покрене невиђени талас глади и сиромаштва, остављајући друштвени и економски хаос за собом, поручио је Гутереш, уз напомену да су рањиви појединци и државе већ погођени, али да нико неће бити поштеђен.
Ни једна земља неће остати нетакнута кризом због трошкова живота, нагласио је Гутереш.
Он је саопштио да су цијене хране близу рекордних, а да су се цијене ђубрива удвостручиле.
- Без ђубрива, несташица ће се проширити са кукуруза и пшенице на све основне усјеве, укључујући пиринач, са разорним утицајем на милијарде људи у Азији и Јужној Америци, рекао је генерални секретар УН.
Према извјештају УН, предвиђа се да ће се око 180 милиона људи у 41 од 53 земље, за које су подаци доступни, ове године суочити са кризом хране или горим условима, а очекује се да ће се још 19 милиона људи суочити са "хроничном потхрањеношћу на глобалном нивоу 2023. године", наводи АП.