Crnogorski simfonijski orkestar predstaviće se večeras, 16. maja, od 20 časova u velikoj sali Muzičkog centra Crne Gore koncertom naslovljenim "Povratak u budućnost". Kuriozitet ovog koncerta jeste što će orkestrom dirigovati njegov prvi šef-dirigent maestro Aleksej Šatskij (Aleksej Šatski), koji je imao značajnu ulogu u postavljanju temelja ovog reprezentativnog crnogorskog muzičkog ansambla. S orkestrom će kao solisti nastupiti sopran Elina Šatskaja i pijanista Pavel Šatskij. Na programu koncerta su Uvertira iz opere "Knez Igor" i Arija Jaroslavne iz ove opere Aleksandra Borodina, kao i Simfonija br. 1 u Es-duru ovog kompozitora. Takođe, publika će imati priliku da čuje i tri djela Nikolaja Rimskog Korsakova - Uvertiru iz opere "Majska noć", Ariju Marfe iz opere "Carska nevjesta" i Koncert za klavir i orkestar u cis-molu, op. 30.
Maestro Šatskij rukovodio je Crnogorskim simfonijskim orkestrom punih šest godina, a sada s njima nastupa kao gost, nakon 13 godina pauze. Kako navodi, ovaj boravak sa CSO u Podgorici predstavlja za njega veliko zadovoljstvo.
– To je možda bio i najteži period u životu ovog orkestra, nadam se, ali je bilo i vrlo interesantno. Kada stojiš na početku nekog novog života, imaš odgovornost, ali istovremeno je to i veoma zanimljiva uloga, jer treba postići i rezultat. Ujedno, i meni je bio izazov jer sam prvi put bio u ulozi šefa-dirigenta, i trebao sam da postavim neke ciljeve a kako bi se došlo do nekih rezultata. Trebao sam da postavim "konstrukciju", temelj na kojem će se kasnije graditi, kako bi ta "mašina" dobro radila - rekao je Šatskij.
• S obzirom na Vaše kasnije dirigentsko iskustvo, kao i činjenicu da je uveliko promijenjen prvobitni sastav muzičara ovog okrestra, kako Vam se sada čini ovaj sastav sa kojim radite?
– Koliko vidim orkestar sada ima veći broj muzičara koji su stalni članovi, povećan je i broj muzičara, a što je takođe dobro - svira mnogo mladih ljudi, znači došla je neka nova generacija u orkestar, što doprinosi i energiji orkestra. I ono što je najvažnije, mislim da je njihova uloga u orkestru, ali i u životu klasične muzike Crnoj Gori izuzetno važna, jer su pokazali da ih interesuje ne samo neka popularna, elektronska muzika, nego da vole da probaju i sviraju nešto sa pravim instrumentima, akustičnim. Jer, sad se muzika promijenila, okolnosti su se promijenile. S jedne strane muzika je sad mnogo dostupnija, takođe, imate različite programe s kojima i u kućnim uslovima možete ne samo da slušate, već komponujete, kreirate izuzetnu muziku, a da ne vidite instrument. Ali, drago mi je što postoje ljudi koji ne vole samo da pritisnu neko dugme na kompjuteru, već da sami proizvedu i čuju zvuk, da osjete zvuk. Mislim da je zvuk jedna od najvažnijih stvari u muzičkom životu. I da muzičar uživa u zvuku, to je najvažnije u životu muzičara.
• Kako ste zadovoljni sa zvukom CSO?
– Vrlo sam zadovoljan jer vidim da ima napretka. I večerašnji program je zanimljiv i virtuozan, a orkestar je dobro odgovorio na njega, i mislim da ćemo večeras napraviti dobar koncert.
• Zašto ste se odlučili za djela Rimski Korsakova i Borodina?
– Kao ruski dirigent, kako smo i planirali, trebalo je da dođem s ruskim repertoarom. Uostalom, uloga ruskih kompozitora u svjetskom klasičnom repertoaru je velika. Na žalost, ima mnogo dirigenata koji misle da je za Mocarta ili Betovena potrebna specijalna priprema, a da nije potrebna recimo za Čajkovkog, Rimski Korsakova ili Borodina, da to ide lagano, samo po sebi, kako želiš. Ali, nije tako. Naprotiv, možda treba uložiti čak i veći trud i rad kao dirigent da bi to zvučalo kako treba, da bi kod publike izazvalo oduševljenje.
• Kao dirigentu, koja su Vam djela bliža, izazovnija - ona pisana za operu, balet ili ona pisana za simfonijski orkestar?
– Najzanimljivija su mi simfonijska djela. Opera jeste zanimljiva, ali sve zavisi od broja solista koje ste dobili, od kastinga, i to je obično vezano za finansije. Takođe, dirigentu se obično dešava da dođe u teatar, i već ima gotovu podjelu, i iako misliš da bi ta uloga bolje odgovarala nekom drugom pjevaču, ne možeš da uradiš ništa po tom pitanju, i potpuno zavisiš od pjevača, od njihovog kvaliteta, njihovih mogućnosti umjetničkih, artikulacijskih, glumačkih... Zanimljivo je i ako opera bude dobro izvedena, sve zasluge idu solistima, a ako nešto krene po krivu, odgovoran je dirigent. Muzika za balet je za mene na trećem mjestu, jer je orkestar tu često samo podloga, matrica igračima i onome što koreograf traži od njih, a potrebno je i veliko vrijeme za pripremu. Zato su mi najinteresantnija simfonijska djela.
• Kada biste mogli uskoro ponovo da svirate u Crnoj Gori, djela kojih ruskih kompozitora biste stavili na repertoar? Što Vi volite?
– Sve zavisi od mogućnosti. A, ja volim Čajkovskog, Rahmanjinova, Skrjabina i Borodina. Borodin je po meni jedan od najboljih kompozitora. On nije bio profesionalni muzičar, ali kao da je više volio muziku od ostalih. Imao je specifičnu dušu, neke njegove fraze, teme, nevjerovatne su, iako je on bio kompozitor amater. Očigledno je mnogo volio muziku, svim srcem.
