Завичајно вече у Андријевици / - Портал Дана
27/07/2021 u 11:25 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Ауторско вече Дарка Јововића: Завичајне слике уоквирене у књиге

Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић

У организацији Центра за културу у Андријевици је одржано ауторско вече књижевника и новинара Дарка Јововића, који је до сада објавио седам поетских збирки, као и по једну књигу колумни и репортажа. Говорећжи о свеукупном Јововићевом списатељском опусу, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је нагласио да се ради о изузетном ствараоцу који је умјетничка надахнућа наслонио на свој завичај.

-Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић. Он је, поред сјајних потских остварења, кроз књигу репортажа сачувао бројне људе и догађаје, сачувао је свој завичај коме смо увијек дужни. Но, Дарко својим пером није сачувао само завичај већ и образ и професију којом се бави,  потврђујући тако да је и добар човјек. У његовиом текстовима увијек провејава та доза мјеру у ономе што ради и када хвали и када куди. И у његовим критичким текстовима никада се није могло препознати да има намјеру да увриједи и унизи човјека. Он за сваког доброг човјека има испружену руку. А зар је то мало? Дарко је, држећи се заповијести Марка Миљанова, научио да штити друге од себе. А та горчина која кад кад долази из његових стихова је опомена за  завичај који зна и да заборави добре и значајне људи, јер сви треба добро треба да знамо да завичај живи онолико колико и људи живе у њему – нагласио је Ђурић.

image

Завичајно вече у Андријевици

- Портал Дана

У свом обраћању књижевни критичар Дамјан Ћулафић је нагласио да је Јововић превасходно, пјесник, али да је и угледан новинар, аутор најразноврснијих журналитичких форми, те и писац реских ангажованих колумни, бесједник и колдар. Казо је да Јововић, као освједочени и опредијељени пјесник завичаја из кога је на васељенску висораван издизао сеоске обичаје, иманентно саопштава своје виђење времена и временитости, као битних егзистенцијалних одредница.

-У завршним опсервацијама о поезији Дарка Јововића, примијетићемо неодступање од вјечитих поетских тема, али ни од снажне критике генерално инхерентног социјалног тренутка, у чији ковитлац смо (који вољно, који невољом) запали, и који нас вије док нам мисао и дух не сколи. Као рецепт за „одбрану свијета“ можемо преписати добру поезију, а Јововић је један од њених творитеља- казао је Ћулафић.

Истако је да и у Јововићевим прозним остварењима доминирају племенити мотиви.

-Ако бисмо да саберемо утиске, рекли бисмо да су репотраже Дарка Јововића богате садржајем; у њима доминира жеља аутора да што више отргне од заборава, да запамти и забиљежи; оне, добрим дијелом, имају и документарни карактер и значај; сви текстови писани су са уочљивом љубављу и отежом сјетом, тако да нијесу у питању сувопарни и хладнокрвни журналистички извјештаји, већ новински прилози писани с племенитијим мотивима- нагласио је Ћулафић.

Литературом против отуђености

Јововић је, упућујући ријечи захвалности свима који подржавају његово старалаштво, казао да се, између осталог, литературом бори против отуђености.

-Почаствован сам што пред овако бројном публиком у мом завичају могу бар дјелимично да прошетам кроз оно што сам свих ових година стављао на папир са жељом да кроз нанизана слова у различитим облицима и формама остане неки траг о нама и нашем трајању. Свa та духовност која је, уз нека Божија и судбинска провиђања, избијала из мог унутрашњег јека, наслањала се на завичајне горе, на нас овакве какви јесмо, на грумен родне груде која ме је издигла у свијет снова. А из тог завичајног крика годинама су се низале пјесме, оковане жалом што се све више окружујемо затвореним кућама и страхом куда ћемо стићи, удаљени једни од других и исконских вриједности чија нас вјековна васкрснућа опомињу и свједоче да је оно од Бога дато неуништиво, а да смо ми ти који, зарад општег спасења, то треба и да препознамо – навео је Јововић.

У име Центра за културу говорио је Зоран Лекић, рекавши да Јововић кроз своје свеукупно стваралаштво настоји да помогне да се вратимо себи, да се издигнемо из духовне провалије и изађемо из тамних времена.

- Дарко у „нијемом вијеку“ тражи „изгубљени свијет“. Опомиње, тажи човјека у завичају, да подупре зидине, да окује сломљене крстаче и да га промијени у вијек постојања. Дарко и даље траје, корача својом стазом, дарује нас стиховима, без обзира на признања, остаје у души оно што ми је пророчки казао када смо се упознали осамдесетих година прошлог вијека да је пјесник – навео је Лекић

Програм је водила Александра Бакић Вујовић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

19. septembar 2021 02:19