Архитекта Драган Вуковић je истакао да нам овом поставком аутор преноси несвакидашњу емоциjу везану за град и градитељство, коjа представља човjекову исконску потребу за самоодржањем и опстанком.
– Упознаjући се са садржаjем фотографиjа не можемо никако остати равнодушни, а да се не упитамо ко смо то ми и гдjе то идемо.Живот у граду, а и уопште циjели наш живот jе jако убрзан и као да ниjесмо свjесни свих опасности коjе нам доноси таj изнуђени ритам. Никако да схватимо поруку мудрог Зука Џумхура коjи се запитао у "Зеленоj чоjи Монтенегра", зашто трчати да се што приjе потроше кораци, кад нам jе свима господ одредио броj коjи треба да пређемо у овоземаљском животу. Темељи савременог Даниловог града су постављени уназад 150 година након неколико безуспиjешних покушаjа раниjих црногорских владара, одлуком тадашњег књаза Николе, коjи доноси Одлуку да на основу усвоjеног првог урбанистичког плана, започне изградњу нове вароши у Бjелопавлићима. Израда тог плана jе била повjерена инжењеру Драгутину Милутиновићу коjи га jе израдио у љето 1870. и предао на кориштење – подсjетио jе Вуковић и нагласио да развоj Даниловграда у почетку примjене плана jе очекиван, да би у касниjем периоду, за вриjеме и између свjетских ратова, изморен ратовањима, немаштином и сваком другом кризом, доживљавао одређену стагнациjу.
Вуковић је навео да, тек након 1945. године град почиње полако да се обликуjе и поприма контуре урбане циjелине, наjвише у контактним зонама и ширем подручjу риjеке Зете.
– Да би били то што jесмо или желимо бити, морамо се вратити уназад, у историjу и додати му историjско своjство, jер исто представља сублимациjу процеса коjима трасирамо цивилизациjске путеве у будућност. Никако се не можемо отети утиску, питаjући се ко jе то све градио, коjим знањем, коjим финансиjским средствима, коjим алатом, у коjем временском раздобљу. И никако се небих сложио, како чуjемо ових дана, да немамо довољно стручних људи. Већ напротив, мислим, да их имамо а понаjвише код млађих особа, коjима само треба дати шансу да ствараjу модерну, савремену и опште прихваћену средину, на радост свих житеља у њоj – навео jе Вуковић.
Д.Љ.
