Игор и Кристина Чепкеновић први пут заједно изложу у Црној Гори: Сусрет графике и скулптуре у такту музике

Као дјеца академског сликара и музичара природно је било да се Кристина Чепкеновић Карлсен и Игор Чепкеновић опредијеле за умјетност. Брат и сестра Чепкеновић стварају заједно, иако их дијели 14 година и хиљаде километара, јер Кристина живи већ 20 година у Норвешкој, а Игор у Липљану. Управо је њихова прва заједничка изложба за коју су одабрали Црну Гору, односно Умјетнички павиљон у Подгорици, доказ за то. Подгоричани имају прилику да у наредних 15 дана виде спој Кристининих графика и Игорових скулптура у камену, металу и дрвету, обједињених у назив "Шаптај времена".

Ова поставка помало мистериозног назива настала је на ништа мање мистериозан начин - све је кренуло од момента када је Кристина чула музику џез-музичара Хелге Андреас Норбакена. Инспирисана његовом музиком предложила је умјетнички дијалог његове музике и њеног сликарства. Игор је само посредно, захваљјући интернету упознао резултат, односно Кристинине графике, које су га инспирисале на вајарска дјела која имамо прилику да видимо.

– Кристину је музика јако инспирисала и покренула да се кроз графику изрази. Слала ми је своје скице, онда је то мене покренуло јер сам на основу њих почео да вајам, односно стварам скулптуре – објаснио је Игор Чепкеновић.

"Шаптај времена" крије слојевиту симболику, а прије свега умјетнички сусрет сестре и брата које раздвајају вријеме, мјесто и животна и стваралачка искуства.

– Имао сам девет година кад је почело НАТО бомбардовање 1999, а Кристина је старија и она памти нека ранија времена. У Норвешкој је од 2001, и све то вријеме преживљавамо различите ствари. То се сад спојило. Наша времена су се сусрела – објаснио је Игор Чепкеновић, који слови за једног од најпознатијих српских вајара млађе генерације.

Домаћој публици Игор се представио скултурурама од мермера, камена пешчера и метала. У овој комбинацији три материјала, а под утицајем сестриног ликовног доживљаја музике, настали су динамични радови који симболишу живот, игру, динамику, плес, покрет, каже он.

– Ова изложба и начин како је настала симболише за мене још једно повезивање у заједничким напорима да постигнемо неке заједничке циљеве – закључио је он.