Рад "Black market" донио jе словеначком ликовном умjетнику Андреjу Шкуфци ласкаву титулу наjуспjешниjег на другом Биjеналу "Post-YU+th" у организациjи Центра савремене умjетности Црне Горе. Шкуфчев, као и радове његових колега Милице Миjаjловић и Бригите Антони (Црна Гора), Луке Личине (Србиjа), Марка Гутића Мижимакова (Хрватска), Лаурете Хаjруллаху (Косово), Милоша Тракиловића (Босна и Херцеговина) и Наташе Неделкове (Сjеверна Македониjа), публика може погледати до краjа jануара 2022. године. Мото овог Биjенала jе "Саучесништво анонимних материjала", а куратор jе Дарко Вукић.
Поред техничко-технолошких, рад "Black market" у себи садржи и еколошке компоненте, асоцираjући на нафту, црне мрље, нафтоводе, потврдио нам jе Андреj Шкуфца.
– Дуго се већ бавим материjалима насталим од нафте. Зато ми jе идеjа – концепциjа Биjенала "Саучесништво анонимних материjала" била занимљива и блиска. Нарочито jер се наслања на књигу "Циклонопедиjа", коjа има оваj поднаслов – "Саучесништво анонимних материjала". У књизи, теза jе да нафту нису открили људи, већ jе нафта чекала хиљаде и хиљаде година да се људска цивилизациjа довољно развиjе и да се онда она поjави из земље и да се прошири у све поре човjековог свиjета. И таj обрт ми jе врло интересантан. Нафта jе та коjа jе одлучила да се поjави, а ми смо ти коjи су пасивниjи него што воле да мисле о себи – каже Шкуфца.
Занимало нас jе да ли онда нафту, као продукт органског труљења и таложења, треба посматрати као токсичну материjу по себи, или jе њена токсичност продукт човjековог дjеловања – употребе.
– Ми смо састављени од токсичних ствари исто као и пластика коjу користимо, и наука је потврдила да су дио нашег организма постале те микропластике. Тешко jе направити разлику између нас и пластичних ствари. Ми увиjек мислимо да смо чистиjи, бољи од овог другог, а то – прљаво, нечисто, дио је нас. Зато jе порука овог мог рада да човjек више ниjе онаj коjи контролише ситуациjу, већ да су ту улогу преузели материjали – материjе, свиjет, окружење је оно што контролише нас и што ће у будућности направити промjену – каже Шкуфца.
А, да ли се таj обрт десио зато што човjек више ниjе наjинтелигентниjи, Шкуфца каже да то ниjе увиjек само питање интелигенциjе, наводећи да су данас и мобилни телефони интелигентни ("паметни"). На нашу опаску да су ти телефони ипак само справе, апарати, Шкуфца каже:
– Питање jе ко ће побиjедити. Jедан телефон можда ниjе интелигентниjи од нас, али милиони тих апарата… jесу на неки начин умjетна интелигенциjа. Можда jе проблем у томе што ми знамо и како схватамо што jе интелигенциjа. Можда jе оно што ми називамо интелигенциjа, у ствари увиjек била умjетна интелигенција. Да то ниjе стварни, органски дио човjека, већ нам jе можда усађена. То jе jедна могућа теза. Мени jе занимљиво постоjање такве могућности – да оно што мислимо да нас одређуjе као људе, да jе наjвише човjеково, у ствари то и ниjе. Односно, да нисмо ми ти коjи покрећемо ствари. Занимљив ми jе таj солипсизам коjи jе саставни дио наше креациjе и технологиjе, а коjи jе у ствари слабиjи од материjе. Ми у ствари не размишљамо о наличjу, о томе да ниjе све подређено нама, нити фокусирано на нас. Свиjет ниjе антропоцентричан – наглашава Шкуфца.
Ж.J.
