Мецосопран Улрике Шнајдер првим наступом у Црној Гори недавно је отворила сезону Црногорског симфонијског оркестра, који је пратио док је премијерно у нашој земљи извела чувене Малерове "Пjесме умрлоj дjеци". Чланица ансамбла Државне опере у Каселу, изданак њемачке оперске школе, остварила је низ насловних улога у операма Вагнер, Штрауса, Сен-Санса. Њен репертоар укључуjе и оперске улоге у Вагнеровом "Тристану и Изолди" (Брангена), "Раjнском злату" (Ерда), "Валкирама" (Фрика) и "Сумраку богова" (Валтраута), улогу медицинске сестре у опери "Жена без сjенке" и Клитамнестре у "Електри" Штрауса, Далиле у Сен-Сансовом "Самсону и Далили" и Костелничке у опери Jаначека. Тренутно jе чланица ансамбла Државне опере у Каселу.
Улрике Штајнер jе студирала соло пjевање у Базелу и Берлину. Похађала jе и броjне маjсторске курсеве. Гостовала је у Хамбуршкоj државноj опери, Театру "Масимо" у Палерму, позориштима у Либеку, Есену, Весбадену и Франкфурту, као и на Хендловом фестивалу у Гетингену. Стекла jе међународни углед и као концертни соло извођач, а њен умjетнички профил употпуњен jе редовним радиjским снимањима, као и бројним концертима.
– Оно што сам жељела је да представим публици овдје су Малер и њемачки лид, соло пјесме за глас и оркестар које сте чули у мојој интерпретацији и у пратњи Црногорског симфонијског оркестра. Настојала сам да публика заиста разумије оно што је Малер кроз поезију и музику желио од изрази. То је веома интимна и тужна музика, која говори о губитку дјеце – казала је она за "Дан".
• Имате велико искуство с публиком, јер наступате широм старог континента и шире. Да ли постоје разлије у поимању и прихватању њемачке вокалне класичне музике у односу на земљу, културу и музичку традицију публике?
– Наравно, реакција публике се разликује и то много. Међутим, кад се концерт заврши увијек је то исти утисак - свака публика има доживљај онога што се пјевало и свирало. Музика се на различите начине доживљава, али је заједничко то што музика увијек изазива реакцију и доживљај. Овдје сам већ неколико дана и примјетила сам да су људи овдје генерално отворенији и осјећајнији и да ће брже упити сву ту музику и њену емоцију коју изводим.
• Епидемија корона вируса је оно што се зове "нова нормалност", која траје готово двије године. Како је на корону реаговала њемачка музичка сцена и шта се дешава сада?
– И ми смо у Њемачкој, попут цијелог свијета, имали бројне изазове кад је пандемија корона вируса у питању, али смо највише радили на сигурности, и музичара и публике. Инсистирало се на одређеној дистанци која би требало да постоји између свих. Било је кључно да се што прије, на сигуран начин, вратимо у културни живот, да поново наступамо пред публуком, јер то је основна дјелатност од које ми музичари, као и сви умјетници, живимо, а да наши театри и концертне дворане имају финансијску корист.
С.Ћетковић
